Српски сион

БР. 18.

СРПСКИ

СИОН

Стр. 558.

рената и уклања их кад за добро нађе, те држи и своју сопствеиу канцеларију са потребним особљем. Ови би се намештали уз сталну пристојну плату и искључиво за званичење еписконско употребљавали, те се не би смели примити још каквог другог посла. За издржавање канцеларијске послуге, имао би се исходити скроман паушал. За арадску дијецезу предложила би се као и досад два дијецезанска саветника с референтом. II. Пошто по прописима православне саборне источне цркве, сваки дијецезан епископ у важним стварима, које се тичу добра и невоље дијецезе, има да саслуша глас свога клира, те пошто је за кажњење код свештеника или у опће духовног лица, одлучивиње у погледу тајања и т. д. нуждан повећи број саветника; то се има за те црквене прилике установити уз епископа један дијецезански Савет, који би му имао пружити помоћ и иотпору. Дијецезански Савет имао би се састојати из два манастирска настојатеља (где су више манастира, а где је један манастир из једног), из два иротопрезвитера, и два пароха. Избор тих дијецезанских саветника обавља на тројни предлог епископов за свако унражњено место, сам дијецезански Савет. III. У делокруг дијецезанског Савета спадају и ови предмети: а.) о важности тајана. б.) Развод брака и код мешовитих бракова ако су у источној цркви склопњени растављање од стола и кревета, ваљаност зарука (ако су по црквеном обреду обављене), законитост деце, одређење алиментације супрузи, док траје брачна парница ш (ртК е1; фтМо (РгаевШаА уг. двор. канцеларије од 11. јулија 1806. N 6312. и 12. јулија 1799. бр. 7125. А11§ет. МШШг АрреПаМопа ОспсћЦ Бзч 11. Марта, 1842. бр. 2757.). в.) Св. тајне и црквени обреди, давање црквених столова. г.) Нарохијска јурисдикција и последице њене, међусобна потраживања и обрачунавања пароха као такових, или капелана с паросима. д.) Црквени и манастирски запт и кажњавање духовника (свештеника) као таквих. е.) Испит кандидата за свештенички чин. ж.) Вербалне и реалне инјурие (увреде, тужбе), које ио казненом закону навлаче казну.

и.) Међусобни дугови свештеника, ако су основани на обвезницама. Т.) Криминални случајеви свештеника, ако римокатоличке конзисторије у том праву остану, као што је то случај био досад у Угарској и њеним здруженим деловима. к.) Ревизија манастирских рачуна. Супер^ ревизија свију парохијалних и филијалних црквених рачуна. Дијецезански Савет наређује и потврђује избор црквених гутора. Ти од црквене оићине, којо.ј је на челу месни свештеник, изабрани црквени тутори, воде и склапају црквене рачуне, за које су они одговорни. Црквени опћински одбор са свештеником под председништвом протопрезвитера прегледа рачуне, и последњи поднаша исте дијецезанском Савету на надцреглед. Кључеве од благајне имају: свештеник, а остала два тутори. Без дозволе епископове не сме се ни једно одјејаније и друге црквене утвари из црквене благајне набављати. Трошак црквеног новца нреко 20 фр. и према величини црквене опћине, преко 50 фр., може бити само са знањем и дозволом дијецезанског Савета. л.) Надзор над управом црквених заклада. м.) Надзор над тачним вођењем црквених . матрикула и прегледање истих. Инвентари свију манастирских и црквених иредмета, као и цопис свештенства, нарохија, цркава и парохијана прегледају се у дијецезанском Савету. н.) Подела кућа у парохијама, и ако потреба иште, да се филијали нодигну на парохије. о.) Именовање манастирских настојатеља. и.) Уговори и планови о градњи и оправци црквених зграда и набављања црквених предмета, испитују се у дијецезанском Савету обзиром на црквену форму и прикладност. Колаудациона комисија састављена из свештенпка, које је изабрао на то дијецезански Савет и из цивилних магистратских званичника и стручњака, прегледа те грађевине пре исплате уговорене своте, и пресуђује да ли израда одговора погодби или не. р.) Кад који свештеник умре, има епископ једног свештеника делегирати поглаварству, које има да састави инвентар; овај ће присутан бити при одељивању ствари, које парохији или цркви припадају од остале оставине, и пажљиво у присутности црквених тутора истраживати, да ли се налази све, што је у црквеном инвентару забележено, и ако при том