Српски сион

С тр . 552.

СРПСКИ

СИОН

је против канона сагрешио, да има недосхатак какав, с којим но канонима не може носити чин свештенички: онда ту мора владика стати са рукополагањем и потраживати да се извиди ствар. Па ако се у томе задржи и не усхте рукоположити, онда нема општина право да се даље тужи ни узрока да правицу тражи. Пашријар (Стојковићу): Ни митронолит није независан, ни он не може чинити шта хоће. На што онда аиелаторија? Па сад ако укинемо апелаторију, поставићемо на њено место црквено-школски савет. Комесар: Али у духовним стварима владичина савест не може доћи ни пред какађ суд. То је тако и код римокатолика. Патријар: На митрополитски суд увек долази, а одавде је пут к Његовом Велиличанству. Владика ОџгоуковиЛ: Молим Ваша Светост, може зладика не живети добро с митрополитом, пак ће митрополит тражити да владици шкоди. Патријар: Тешко нама! Др. ХаџиЛ вели, да је одборска редакција дала повода свој овој распри. Одбор је т. ј. имао правно гледиште своје, да свакој повређеној страни остави пут отворен тражити правицу, и на основу тога определио је опште правило, у том општем правилу садржавају се и специјалне стране. Др. МилетиЛ: Та има владика да извршује и друге 1ајне, а не само да рукополаже; за то држим, да кад дођемо на организацију конзисторије, онда да о том говоримо, не у овом §. Комесар жели да остане при првобитној редакцији, јер сетамо ничијеправо не вређа. Др. МилетиЛ ипак жели да дође мотивирапо закључење, да се спомене у протоколу, да је одложено, а не за свагда изостављено. АнђелиЛ чита првобитну редакцију. (Прима се). Овај је §. 60. у потврђеним закључцима — кр. рескрипту— §. 61. и гласи: „Епархијска конзисторија, кад прими записник, чини најдаље за 6 недеља избор од предложених лица, или у случају, ако би се 2 ! 3 гласова на једног сјединпло, за

исто време потврђује овог, и одмах нужно за рукоположење и уведење у званије располаже." Ето, како је дошло до тога, да епискон нема никаквог утицаја при избору свешНИКа- пароха (Свршиће се).

Предлог српеких архијереја од 1851. о уређењу српеке правоелавне цркве. Превод Васе Николајеви^а. 3 (Свргаетак.) У Буковини не постоји фишкал, него су ту: 4 канцелисте, 1 канцеларијски послужитељ, један ложач, један гласник пешак, и један на коњу. Та тако састављена конзисторија у нашој цркви без икаква основа, тшала је за своју директиву тако звану: Ногта1е СопзЈ81;опа1-8у81;ет, по којој је била обвезана да ноступа и којом је често пута насиље учињено на савест епископову, те је кадкад исту и одгодити морао, јер је том системом присиљен био, да се увек ^ већини придружи. После многог искуства цоказало се, да та система није целисходна, и већ одавна подизачи су се гласови против исте како од стране дијецезана, тако и од области, које с овима стоје у додиру, признавајући да је врло потребно и нужно, да се иста реформише. Сакупљени епископи желе, да се та инштитуција, која њиховој цркви не одговара, одбаци, те да виде своју црквену унраву у духу своје цркве и гореназваченог зак. чл. од 1847/8. као и превишњег иатента од 4. Марта 1849., придржав уз то и све оно, што је искуство од дотадање системе показало као добро и корисно, тако удешену и учвршћену, како би та управа бићу и самосталности цркве достојно и корисно послужила. Епископу при његовој самосталној управи црквених дела, могла би се нужна помоћ пружити на овај начин: I. За испомагање при отправљању и вршењу репрезентационих и административних дијецезанских послова, именује епископ из броја свога дијецезалног свештенства једнога или нрема величини дијецезе, два и више рефе-