Српски сион

Б р . 18.

СРПСКИ СИОН

С тр . 551.

Владика СтојковиЛ: Сабор нема тог ] права, дакле не може решити. Пешар ЧарнојевиЛ. Нека свети иатријар узме каноне и види, може ли сам решити, ако не може он нека сазове синод. Др. МилетиЛ: Реците: имамо ли ирава или немамо, ако немамо потрудићемо се да докажемо да имамо Др. Јован ХаџиЛ: Треба разјаснити, да ли је синод или политична власт надлежна да реши. Ђладика СтојковиК: Ту није крив владика, ако не ће да га руконоложи, ту се онда претпоставља да има узрока. Александар ЂолиЛ: А каква је то гарантија, кад владика вели да има узрока, а не ће да га каже ? Може и да не буде узрока. ал владици није но вољи, или му је из личних интереса или других каквих узрока нротиван, пак шта ћемо онда? Еомесар: Кад се копкурс распише, онда конзисторија одбија „деморализоваие." Владика Стојкови 11: Кад се говори о конзисторији, онда се и владика подразумева. (Више гласова : То је онда владика конзисторија). Др. МилетиЛ: Кад се саборни закони донесу, а владика вели: уређено је, али не ће савести ради, онда нам таке владике не требају. Патријар: И до сад су тужбе одлазиле на владике у Беч, али цар их није иримао него враћао старепшни цркве, да он то реши ; а не ћб се ни догодити таке тужбе. Владика Кенгелац: Сваки зна свој пут којим ће тражити, ако је у чему оштећен. Свестан човек не може, нити чини ненравде. Др. ХаџиЛ: Одбор је за то рекао, гнто пије знао куда управ иде. Владика Кенгелаџ: Канони кажу: владици суди митронолит са синодом. Па кад у канонима стоји, нашго уводити? Др. Милети~К: Ево шта кажу каноии. (Хоће да их цитира). Комесар: Молим Госиодо! Та ми се не разумемо. (Сви дебатују између себе, жагор). ПетровиЛ жели, да конзисторија решава где што буде. Др. Милешик: Ту би онет могао вла-

дика рећи да му се не слаже са савешћу: па онда је залудан труд. Владика СтојковиЛ: Нек се само измене. МиковиЛ је за то, да ствар иде опет на одбор. Мајор Сава Давидовац: Слаже се с мишљењем г. Миковића. Владика Кенгелац: Пристајемо на митрополита (Не!) Др. ХаџиЛ: Нек иде опет на одбор ас! ћос. У идућој је XX. седници, Анђелић јавио, да је одбор по ново претресао §. 60., па га је удесио тако, да могу обе стране бити задовољне, наиме, закључио је, да С9 најдаље за 6 недеља има место попунити, у противном случају пак остаје дотичној страни право обратити се на митрополита, па ће онда путем својим наредити да се закон изврши. Владика СтојковиЛ примећава, да је ту само за владику казано шта ће се радити, али ако и митрополит као дијецезан иогреши, како ће се онда ноступити ? Др. МилетиК вели, да се то изостави са свим, јер томе ту и онако није место, него кад дође до највишег суда, онда ће о томе говорити, а најпосле и сумња, да ће се доћи до митрополитског савета, јер по инсгрукцији, која је данас прочитана, не верујем ни да ћемо имати митрополитско црквени савег. Комесар: Нека онда остане првобитна редакција. Владика СторсовиЛ: Не свидими се, што нигде није дужност пароха санкционовања; парох је нижи и може лакше ногрешити, иа о њему се не говори ништа, а владици, који је виши и теже у погрешку може пасти, све се нронисује — одређује. Др. МандиЛ: Доћи ће и о нароху у своје време; а ако се против владике не допусти рекурс, онда ће самовољству бити врата отворена. Комесар: Немо.јте страсти давати маха, нека госиода хоће ново нешто, што није могућно ни помислити. Како би ту могла конзисторија грешити, кад она од конкурената све оне избере и опшгини на избор пошље, који су добри; али међу тим нрочује се за оног од оиштине изабраног да

А