Српски сион

С тр , 572.

СРПСКИ

у полемике са личностима и странкама, и пошто је тај његов назор усвојио и високославни народно-школски Савет; то му се морамо повиновати. Да не мислите, да се само шалимо с Вама, ево нека Вас следећи акт о истинитости наше тврдње увери. Бр. 359. 1903. „Господин Светозар.Прибичевић члан шк. Савета, нстичући неумесност, да се званични лист упушта у полемику са појединим личностима и политичким странкама, као што то чини "„Српеки сион" предлаже усмено, да се у име школскога Савета умолн Његова Светост преузвишени г.Јпатријар, да као власник „Српеког сиона" забрани |уредништву истога листа, да се у будуће има клонити . сваке полемике са појединим личностима и политичким странкама." Предлог овај прихватити и одлуку ову Његовој Светости саопћитн. Из седнице срн. прав. народ.-школског Савета држане у Карловдима 30. Јула (12. Авг.) 1903. I —— ех 1903. през. арх. Одлука ова саопштава се у доставерном препису Преч. господ. Димитрију Руварду уреднику „Српског сиона" ради знања п равнања. У Карловцшиа 5/18. Септембра 1903. Георгије с. р. Патријарх. Ову одлуку доносимо не само да се Ви увернте о истинитости горње наше тврдње, него да и осталн поштовани читаоди „Српског сиона"^ сазнаду, коме пмамо захвалити — а за што, о том је било говора у"овом листу —, да не смемо више полемисати са појединим личностима и странкама, а понајвише Јзбог тога, да вредни уредник „Митрополијског гласника" не остане без хлеба, ако меродавни послушају „мудри" савет „мудраца" и „шаљивчине", нознатог са раздора^међу паметнијом од себе браћом гдегод је служио, и чију нарав — што рекли његови претпостављени — „еваки, који је имао прилике шњиме дружати се, за жихолошку загонетку сматрати мора", и пијачарског разметала пред духонишцима, „да је штета за сваку потуру напстн званичан лист, који од силне тачносги кроз 3 броја недоноси извештај власти, — т. ј. нар. школског савета, н то оне седниде у којој је донесена номенута забрана — која ради у истом месту", и ако је „веселник" требао бар то да зна, — кад већ не зна шта диуго до ли да хвали, ради положаја п допуштеног дембелисања оне, које је годчнама грдио и ружио,

— да „Митрополијски гласник" није званичан орган нар. шк. Савета, него „Срнсшг сион", и да овај доноси само оне извештаје, који му се од надлежних власти доставе. Припослано.* У броју 212. „Нов. Србобрана" напао је онако по своју „Мали Радојица" мене као дониснпка дописа са епарх скупштине горњо-карловачке, у 16. броју „Срп. Сиона", па ме чак позивље „у име свештенства народног", да му у року од 14 дана одговора дздем о том, како сам смио вријеђати „народно" свештенство? Не зато што бих побојао се од „Радојице малог", јер ни страшив нијесам одвише. већ истини за вољу и да станем на нут извртањима, одговарам ево ово: Дед мн реци „Радојицо мали": шта разумијеваш ти под појмом народни свештеник? Зар само оног у ту групу убрајаш ти свештеника, који пискарањем по новинама, лармом и впком при којекаквим састанцима пред масом народа, грдњом епископа евојих и давањем епитета им свакојаких, стиче пред масом тсм популарности макар иначе у свом звању свештеничком слаб „војник" био, макар иначе ни владања не био које свештенику доликује? Ако брацо таково свештенство зовеш ти „народиим", е онда си потрефио оно, што, хтједох рећи у допису свом! Зато сам „Радојицо" и метнуо оно народно под козије ноге! Ал' ја видиш другачије схваћам то! Ја под именом свештеника народних разумјевам црква својој вијерна и одана службеника и трудбеника, епископу свож вијерна и одана помоћника и сарадника, а народу свом истински оданог и трудољубивог пастира и учитеља, који ће здравом храном питати стадо своје, водити га срећи и напретку његову позитивним својим радом у цркви, у школи итд. па макар „у новине" не писао, макар одвише популаран и не био! На оне прве т. ј. под „козиим ногама" мншљах ја „Радојицо мој", а овијем пошљедњим свака част и хвала! Видиш ли да изврћеш незвани браниоче народиог свештенства? Срећа је да богме наша, што су први у мањини и плод „новог духа времена", док се у ове друге убраја све остало свеиггенство. А не ваља ти ни она Радијоцо мој! гђе хоћеш, да ми подиетнеш, да сам блатом се бацио на бановачко свештенство! Та знам ја и без тебе, да у Еанији има чести* За припоелано не одговара уредништво.