Српски сион

В р. 18

(ГР1ТСКИ сион

С тр . 573.

тих свештеника доста и доста, но Ја рекох, да ми , је жао било виђети гђе се дијели и цијепа свегатенсво то оц већине свештенства у скупштинн. А у тој већини било је доста и бановачких свештеника. Што пак рече и остаде жив, да сам смјерао бановачко свештенство г. Епископу као непријатеље преставити, није вриједно делијо незвања ни да. ри; јечи трошим и ти — ако си свештеник — мораш да у лицу поцрвениш, кад си у стању онако нешто недостојно подметнути ми! Ја то свештенство, самозвани бранитељу, поштујем више можда него ти, а нити ја покудити нити ти похвалити кадар си свенггенство то у очима- његова епископа, који и без наших информација знаде шта чинити има. А шта велиш за „вожда?" Изгледа ми брацо, да имаш нуну торбу софизама и адвокатских доскочица! Та тко је нрви него „вожд" увео финп онај начпн писања проти својим црквеним поглавицама, тко је њих чак и „мангупима" назвао него „вожд?" На пореци де није ли се и наше на овострану новинство повело било за „вождом", особито за вријеме избора за српски конгрес прошли, прибери де бројеве све из оног времена, испиши де све „титуле" које су само нашег г. Еппскопа запале, па ћеш се уверити о том. Не видиш ли „Радојицо мали" да то не чине ни римокатолпци ни протеотанти, на ни сами Турцн? На остало трабуњање не одговарам. Ти и твоје друштво докажите да је неодржању епарх. скупштине крив г. Еаископ Михаило, па ћемо онда говорити даље. Јест, ал' то вас боли баш! У будуће не изврћи незвати делијо, него чистином ступај, макар се и не могао похвалити увијек, „Радојицо малп!" Скунштинар. Послате књиге на приказ: 1) Сиоменица о првом конгресу српских но■ винара 1902. Београд 1903. највећа 8° стр. 100. 2) Основна писма стинендпјских и других задужбина које стоје нод управом и руковањем срп. прав. нар. црк. саборског одбора. (Издање саборског одбора). Карловци срп. ман. штампарија 1903. 8" 137 стр. 3) Хронологија у пророка Данила. Александар ЖивановиЛ. (Прештампано из „Богословског гласника"). Карловци срп. ман. штампарија 1903. 8° 32 стр. 4) Фенелонови разговори о речитости. С фран-

цуског Радослав М. Рруји%. (Прештамиаио пз „Богословског гласника). Карловци срњ ман. штампарнја 1903. 8° 82 стр.

Ојађеним срцем и болом у души јављамо свнма својнм рођацпма, и познаницима да је у четвртак 28. авг. (10. септ.) т. г, у својој 63. години преминуо наш мили отац, односно таст Нузман (Павле) Јанковић парох риђачки. А у неизмерној тузи неможемо да неизјавимо своју најтоплвју благодарност на указамом саучешћу свима уваженим пријатељима и иознаницима покојпиковим. Нарочито нека је особита хвала високопречасном господину Љубомиру Купусаревићу окр. протопрезвитеру Сомборском, пречасној г. г. Милисаву Поповићу пароху Ст. Стапарском, Милутину Григоријевпћу пароху Бајском, Берисаву Берићу администр. парох. Станишићке, Николи Мидићу пароху Сантовачком, Димитрију Бокшану капелану Сомборском, часном господину Ђорђу Павковићу ђакону Сомборском, који на опелу чино дјејствоваше и до вечне куће покојника иснраише. Особито нека је хвала како преч. г. Берисаву Берићу тако и преч. г. Николи Мпдићу од којих први у храму божјем, а други над гробом покојниковим над^робно слово пуно утехе изговорише, и са покојником се у име своје и у име наше њежно опростише. Даље топло захваљујемо Високонреосвештеном господину Епископу пакрачком Мирону на брзојавнам писменом саучешћу, као и осталом околном и местном становништву, који без разлике вере и народности при укопу присуствоваше и велику тугу нашу тпме у неколико ублажише. Свима нека је од срца хвала! У Риђици 8. (21.) еептембра 1903. год. Ожалошћена породица.

Јавна благодарноет. На дан Успенија пресвете Богороднце, прослављена је ове године слава у манастиру Бездину на најсвечанпји начин. Да је ова слава тако свечано прослављена, највећа је заслуга Његовог Впсокопреосвештенства Господина епископа Лукијана, којп је благоизволео на славу доћи и свечану архијерејску литургију одслужити. С тога потписани настојатељ са братстом за најпријатнију дужност сматра, Њег. Високопреоевештенству Г. еп. Лукијану и овим путем своју најтоплију благодарност изрећи.