Српски сион

СРПСКИ

сион

С тр . 549.

Па и ако је епископу припадало право избора II рукоположења презвитера, ипак еу они евојевољно од тога свога права уступиЈш и клиру — ирезвитерском савету — и народу, да и они изреку, да л је дотичии сиреман и достојан у онште за евештеника, односно да л је заслужан на намењепо му место. Временом је и у томе наступила промена и измена, те н. пр. данашњим даном у васел>енским патријаршијама, где су обичпо парохије простране, и где у свакој парохији постоје обично три презвитера и ђакон, најсгаријег — иароха — поставља епископ, пошто прво саслуша мњење дотичне огпптине, а остала два или ако их је више, бира парох са преставницима општинским, и избор њихов потврђује епископ. У Русији на иредлог конзисторије, ноставља свештенике епископ. У Србији и Грчко.ј краљевини именује свештенике епискон. У Србији се распу•еује конкурс за сваку парохију. У краљевини Румунији, ноставља свештеника епискон у споразуму са минисгром црквених дела. У бугарском егзархату — кнежевини Бугарској и епархијама у Турској, које иотпадају под управу бугарског егзарха у Цариграду — бира свештеника општа скупштина свију парохијана са свештеницима дотичног места, а избор потврђује епископ, пошто ирво саслуша мишљење конзисторије. У кнежевини Црној Гори поставља свештенике митрополит у споразуму са кнежевском владом. У карловачкој и сибињској мигрополији, обављају избор свешгеника црквене скупштине, а конзисторија нотврђује избор. У буковинско-далматинској митрополији ноставља свештенике енископ по саслушању мишљења конзисторије. У карловачкој митрополији од 1690. до 1782., [Јостављали су свештенике неограничено епископи. Системом конзисторијалном од 5. Априла 1782. препето је нраво постављања свештеиика на конзисторије, ал је обично она постављала за свештенике онога, кога је дотични епискои желео.

Народни сабор од 1864/5. донеоје наређење, да црквене скупштине бирају свештенике, које је наређење кр. решкринтом 10. Августа 1868. добило потврду. У истом рескринту говори се у II. Г §.§. 58. — 63. о избору системизованих помоћника и пароха. По §.§. 55. и 56. на свако упражњено место, расписује конзиеторија стечај, а конкурирати могу из целе срнске јерархије — митрополије карловачке — они, који су у стању показати строг црквенорелигиозни живот, и који су стечајни испит положили, односно, који га нису дужни полагати. По §. 57. конзисторија испитује молбенице конкурената, и оне, који прописана својствг, немају, одбацује, остале управља на општину ради избора, односно кандидирања. По §. 58. Црквена скупштина предузима избор односно кандидаижју, и ако од припуштених избору један добије 2/3 гласова, тога конзисторија потврђује, иначе се она двојица или тројица који највише гласова добили буду, подносе конзисторији, да једиог од њих именује. Из овога се види, да по том уређењу епископ нема никаквог права иа постављање свештеиика-пароха. Истииа, он је председник у конзиеторији, ал он у њојзи нема гласа, односно има га само онда, ако су гласови на једнако нодељени, и као председник дужан је да изврши сваки закључак донесен од већине чланова. Време је истиснуло народ од учествовања при постављању свештеника, а народни сабор 1864Ј5. и тадашња јерархија, која је иристала на онакво постављање, одузела је епископима сваки утицај ири постављању свештеника, по ком може постати свештеником и онај, за кога је дотични епископ уверен и осведочен, да није у опште за свештеника, а најмање за тражено место Зашто је народни сабор одузео епископима уплив при постављању свештеника, види се из речи недавно умрлога др. Теодора Мандића, који у својим „ Успоменама из нашег народног живота" у II. св. на