Српски сион

С тр . 598.

СРПСКИ

сион

Б р . 19.

обшчија нагпеја матере церкве во всја дни живота Вашего пребудете. Одајушче Вас иокрову и милостем Всевишњаго с љубовију и благоволением јесм Вашего Благоговјенства благожелателњејши Јосвф с. р. Патријарх. У. Протојереју Раевскому. В Карловцје 14. Марта 1853. Благоговјејњејши Г. Протојереј Нам љубезни! Оба Ваша Писанија, једино от 4. а другое же от 14. Јануарија с. љ. вчера пријахом. Во смотрении перваго имјејем Вам отвјетствовати, јако сердечное желание имами, јеже скорјее от Вас слишати, что свјатјејши Правитељствујушчи Синод дозволил Вам украшатисја почестију јејуже Ми от страни здјешнија православнија церкве во уважение Ваших заслуг Вас одарити во пријатноју должност Нашу считали јесми. На второе отвјетствујушче, имјеем Вам возвјстити, јако новци из Росии нам в помошч посланија уже пријали јесми, и тија абие, јегда стронотни и неудобоприходими нутие лучшими содјелатисја будут, јеже из разних стран народу в помошчи сеј участвовати имушчему легчае к Нам приходити мошчи, раздјелити, и по совершеном раздјелении счет сверху всјех пријатих и раздатих средствием Правителства, аможе надлежит, послати будем. Вешчи которија возвратити себје желали јесте, средствием параплова Вам послати будем. А что би ми могли по желанију Вашу назначенија Вами во село Научиево во Славонии отслати, нуждно јест да Нам јавите, каково, и кое јеет село сие, по јелику во списаниах наших никаковаго обшчества того имене необрјетаесја. Можно, јако и другое имја имјеет село вопросно, или сие Вам негли нрогрјешно назначено јест. Јеже касаетсја водруженија ковиљскија малија церкве, Ми твердо стоим при намјерении Нашем, јеже тују тако возсоздати, да и Бл. В. и дародателие Росијски совершено јеју довољии будут; ашче Еии-

скоп Платон Нас в сем намјерении Нашем препјатствовати или нриведение того во дјејствие своими хитросплетеними лукавствијами оташчати небудет. Воеже би обаче могли и с тоја страни намјерение Наше обезбједити, имјејте љубовНам јеже скорјее открити, что Ви во смотрении тојаже ковиљскија церкве с реченим Епископом ту бившим собесједовали, и что Вам он сказал, како би Ми во состојании били, по тому равнатисја, и намјерение Наше јеже скорјее во дјејство приводити начати. 2 Прочее одајушче Вас Покрову Всевишњаго с благоволением и љубовију јесми. Вашего Благоговјенства благожелателњејши Јосиф с. р. Патриарх.

Ш т а т у т и прав. српсне црквене општине сењсне пред владинама Лунијаном Мушицнијем и Евгенијем Јовановићем. (Грађа за историју српске цркве у Горњо-карловачком владичанству.) „81а1и1еп <3ег т с1ег 81асП итЗ Ргеућауеп 2еп$д 111 Јаћге 1784. ће^оппепеп 81аУ1бсћ-зегћ1бсћеп Каћоп, ип(3 Шгег гшпте1и' ћеаћ81сћ!;е1;еп Вгис1ег8сћаД" (као „Шћегзе!;2ип§ аиз (1ет ПаИетзсћеп" на осам табака велике хартије) послати су владици Мушицком на потврду. Овај натпис нам казује, да су православни Срби у Сен> дошли год. 1784., а да ли су и прије Мушицкога имали ове или друге штатуте, не знам поуздано. Али ови да су исти они тршћанске општине из XVIII. вијека (што их Грбић у I. књизи својој износи у одломцима), то се на мах види, што у осталом и сами Сењани признадоше. Тако у једном концепту писма (без датума) на владику Евгенија веле: „да овдашње обшчество за темељ овог „Братства" јесте узело штатуте Триеста гра' Владика је Платон дао стару цркву у Ковиљу иорушити са свим. То је улинио ножда ва то, да и тиме напркоси патријарху Рајачвћу, с којим је у то време Оио у највећој вавади.