Српски сион

Б р . 19. СРПСКИ СИОН

да . . . . да не само ништа к тому додали, него још много изоставили смо, што смо обнашли, да садашњем духу времена ние сходно." Што су штатути њемачкијем језиком, доказ је, да су писати за мјесну грађанско војничку власт, као што свједочи и оно „Шзегзеггип^ аив с!ет ИаИешзсћеп," да су Тршћани за своју мјесну власт писали штатуте талијансквјем језиком. Тај њемачки и талијански језик уједно доказују, да као што Тршћани слаше својо Штатуте грађанској ЈЈласти на потврду а на духовну власт и не мислише, да се то ње што тиче, тако р^дише и Сењани. Ррђав примјер Сењанима дадоше Тршћани као што им)1 дадоше и своје Штатуте, да за много година (та до нашијех дана!) задају и себи и властима голема посла, себи и штеТе уз ваздашње трзавице у црквеној општини. И ако нема никакве биљешке, можемо вјеровати, да су Сењани усвојили Тршћанске Штатуте одмах првијех година, како су дошли у Сењ и по њима се управљали у црквеној општини, све ако их и нијесу слали ни једној власти на потврду. То можемо тијем прије вјеровати, што Сењани као трговци има^аху веза еа Тршћанима, а, биће да је било међу њима и родетвенијех веза, па упознанши се са Штатутима њиховијем, нијееу пропугЛтили, да их што прије пренесу у своју општину и да се организују по њима. Тражити пркос према духовној власти код Сењвна, што хтедоше имати Штатуте, макар хотомични пркос, не би било нсправно. Више ће код њих играти улогу незнање, а жеља за напретком црквеноопштинскијем и љубав према цркви и имену српскоме не може им се одрећи. Смијешно би било од њих тражити (онда још!), да знаду канонске танчине православве цркве, њих да унесу у своје Штатуте, кад се знаде, да они бијаху од реда трговци ондашњега времена, коЈима све знање о цркви даде уз родитељску кућу — Часловац и Псалтир Уз њихово незнање и иримјерТршћана код организовања црквене општине, има-

С тр . 599.

ђаше утицаја и — „греческа мудрост", јер у прве дане и године живота црквене општине у Сењу, бијаше и пет (ако не и више) грчкијех породица у Сењу, а Грцн вољеше и душманима православља да дворе, него ли да знаду за српског владику. Па као што Грцима наиђоше на љепак Срби у Трсту, тако им наиђоше и у Сењу. Лаковијерни Србин вјероваше лукавом Грчету. Толико напомена испред преписке Сењана са Лукијаном и Евгенијем о њиховијем Штатутима, држао сам да је нужно било. Да владици Евгенију доспјзше Штатути сењски у руке преко сењског магистрата без знања црквене општине (као и без њихове жеље), разабраћемо на сиом мјесту. Тако мислим, да је дошао до њих и владика Лукијан Мушицки. Имадем само два Мушицкијева писма, која пише Сењанима о њиховијем Шта■ тутима. I. Благочестивое Обшчество, нам љубезное! С радостију и удовољствием читахом Установљенија ваша за воздвижение между вами националнаго Братства, видјашче, јако благое намјерение ваше вас в крјепкиј сојуз приведет и от дне на дењ на вјашчиј степен благостојанија, чести же и слави возведет. Шчастливаго успјеха и постојанаго благоденствија желаем Националному сојузу вашему. Јакоже обаче ви между собоју за благостојание ваше сојуза требовасте, сице обшчее благо цијелија здјешнија Епархии, јако цијелаго великаго обшчества ишчет, да ви, јако члени сего, в подобајушчем сојузје и отношении стоите прјамо Духовнаго Правителства, кое сему великому обшчеству от всевисочајшија Монаршија власти предпоставлено јест. Из сего смотренија њекаја примјечанија сотворихом на онија статии, јаже касајутсја служити вам имушчаго свјашченства. Видно убо јест, јако ви во установленијах ваших подражасте обшчеству Триестинскому, но зане всја дје-