Српски сион

ОРПСКИ

сион

Б р . 19.

ла человјеческаја с духом времена шеетвовати имут и во вјашчшее совершенство приходјат, и зато и самое обшчество Триестинское в њечем от својих древннх Уставов в смотрении свјашченства своего отступило јест; то надјеемсја, јако примјечанија наша, јаже вам Полномошчници Наши, протопрезвитер Јоан Прица и фишкал консисториалниј Михаил Баниј сообшчити будут, с повјерением воспријати будете. Јакоже желати можете, да с временем всегда и лучших свјашчеников получите, сице признати можете, јако не от једином хљебје живет человјек, но и пристојагпчија чину своему чести требует. К тому јако члени Епархии сеја и сушчи под церковним Правителством јеја, не можете противоборствовати сему во уставах ваших. Препоручуем убо, да с полномошчниками Нашими предложитисја имушчаја љубовне окончите. Прочее с Архипастирским усердием предајушче вас покрову Всевишњаго, пребиваем Благочестија Башего Б Плашком 5. Маиа 1829. благохотњеј шиј Лукиан Мушицки] с. р. Епкп карлшт. (Наставиће се.)

Писма митрололита СтвФана СтратимировиЂа, писатаразним дицама. ПРИЛОЗИ за историју новију сриске кардовачке митрополије, а подједно и грађа аа Стратимировићев животопие и рад. Приопштава Д. Р. Од какве су важности ппсма знаменитих људи, о томе је само један суд, а тај је: да су она од врло велике важности, пошто се из њих може много што-шта дознати, што се без њих не би знало. А она се неопходно нужна и за монографије. 0 тога се данас на све стране и издају нисма знаменитих људи. У томе нисмо ни ми Срби заостали иза осталих нросвећених народа. И код нас се — истииа раштркано —, обелодањују писма наших знаменитих људи, а њихова писма обелодањују и осталпх народа научењаци, а особито књижевна писма знаменитнх српских писаца.

Тако је н. пр. заслужни г. др. Ватрослав Јагић у „ Еовил тисЂма и II. том 1897. у Петровграду, издао впше цисама: Вука Караџића, Јована Рајића, Григорија Терлаића, Стевана Сгратимировића, Лукијана Мушицког, у којима се говори о књижевним прилзкама нашег народа. Остављајући другима, да износе на дотичним местима писма знаменитих српских писаца, камо ћемо и сами нека упутити, овде ћемо износити писма наших знаменитих људи, као што смо нека већ и изнели, која се односе на живот наше цркве и црквено-просветног поља, и почећемо са писмима митрополита Стратимировића. У збирци нокојног Ђорђа Рајковића, која је данас својина српске новосадеке гимназије, из које смо ми још 1894. преписали сва писма митрополита Стратимировића, која се збирка при сеоби библијотеке гимназијске приликом градње нове гимназије, изгубила, те ју је срећом онај што ју је на путу нашао, донео г. др. Јови Радонићу библиотекару Матице Српске, налази се 16 писама Стратимировићевих, и то 5 писатих игуману фенечком Арону Радованодићу, 9 владици Будимско-новосадском Стефану Станковићу, 1 владици Новосадском Гедеону Петровићу и 1 архимандриту шпшатовачком и новоименованом владици карлштатском Лукијану Мушицком. Ми ћемо иста писма навести овде Вуковим правописом, прво с тога, што их је лакше тим правописом читати, а друго и с тога, што митрополит Стратимировић поред свег тога, што је себе сматр&о за најбољег зналца црквенославенског језика, није знао његову ортографију и у њојзи није био доследан. А. Писма шсата игуману фтсчком Лропу РадовановиЛу. Од приложених 5 писама, само је писмо под бр. 3. писао евојеручно митрополит Стратимировић, под остала се само потписао. 1. Преподобњејши Игумеи! Взирајушче на нињепшаја важнаја обстојателства и скупоцјено трајушчу војну коју Французи не токмо противу Р1ашего всевисочајшаго Монарха, но и противу закона и клера Христијанскаго, који со свјем уничгожити