Српски сион

Стр. 614.

СРПСКИ

сион

Б р . 20.

исто доба пружају довољне тт/ргсходе за модмирење автономних иотреба. Саборски одбор као врховна управна автонозмна власт, те као управа српских народно-црквених фондова и заклада, водио је и без престанка водхт бригу о том, да народно-црквени фондови и закладе, нарочито пак они, који су главни извор за издржавање виших и средњих наставних завода, дакле наше школе и унаиређење просвете нашега српскога народа — јачају те у могуће највећем степену редовно подмирују автономне потребе. Да постигнемо ово, држао је п држи саборски одбор, да је најпробитачннје, да се главнпце народних фондова уз што бољу сигурност, што плодоносније сместе, стављајуИи на ирво место: издаване фондовскога новца на хииотекарне зајмове. Саборски одбор је при овом имао и има иред очима два главна смера: први је смер редовно иодмирење автономних иотреба; други пак да се и народу иомогне иовољним, јевтиним кредитом. А кад је то све тако и кад се запптамо, где може наћи наш човек повољнога, зајма и где треба Србин да тражи зајам, кад му је зајам већ потребан? Одговор је јасан: код сриских народно-црквених фондова у Карловцима. Јер заиста кад саборски одбор као управа тих фондова, држећи пред очима главну задаћу њихову, излази на сусрет народу са иовољном ионудом за зајам, онда сам народ ваља без иредомишљања да иотиомогне ту леиу намеру саборског одбора и да се њему обрати за зајам. Па очекујући, да ће наш народ ово радо на знање узети, хоћемо овде у кратко да кажемо, како се иоступа у овој ствари. Како се дижу зајмови из народних фондова и какве се погодности добијају? Саборски одбор, као управа срп. народно-црквених фондова издаје из раеположивих фондовских и закладних гоговпна уз 6 % камату зајмове на укњижбу,

на прво место, на неизвесно време, почињући од 400 круна на на више према вредности зајмотражиочевих неиокретности. А како се тражи зајам од народних фондова? у Напише се најкраћа молба од три четири реда и моли се оволнка и оволика свота у зајам. Молбу ваља уиутити на саборски одбор у Варловцима, а привити уз молбу грунтовни извод и катастарскп (поседовни) лист оне земље, коју молитељ нуди под терет; а ако је и куИа ионуђена прикључи се још и исказ опћинског поглаварства о износу најмовне и разредне кућарине и судска процена. Ну судска се процена не тражп за сеоске куће, које се нуде само уз земљу, која треба управо да даде потпуно јемство за тражену зајмовну своту. Кад саборски одбор у својој седници одобри зајам, одмах се извести о том молитељ. Онда долази укњижба. Зајмотрашци сами обављају или дају обавити укњижбу а исто тако иосле исилате и искњижбу. По том нису везани према фондовима ни за какве таксе ии трошкове. Сваки, којем је одобрен зајам, добије уз обавест о одобрењу зајма и иотиуно уиутство, шта да ради и како да поступп, да му се одобрена свота мож^ одмах без препреке исилатити. Кад се укњижена обвезница са нотребнпм списима поднесе, одмах се новац исплати странци бнло на благајннци фондовској, ако је странка дошла особно ио иовац, било пак путем кр. поште, ако тнм иутем жели. Одобрени зајмови се исилаИују у иуној вредности без одбитка од главнице, а не као што је случај код зајмова на заложнице (амортизација). Ну ако има зајмотражац укњижених старих дугова (претходних терета), па жели, да му се ти дугови исплате из новога зајма, управа нар. црквенпх фондова исплати ће дугове из одобренога зајма без икакве наплате за тај посао. Дужник народних фондова може отилаИивати сг.ој дуг ио вољи, према својем имовном стању, у већим или мањим