Српски сион

Б р . 21:

СРПСКИ

сион

С тр . 663.

да се речи из другог дела истог §. не могу друкчије схватити и тумачити, него да саборском одбору припада право контролисања само оних органа, који су установљени уредбама (штатутима), које спадају у делокруг саборског одбора, а то је контрола над чиновницима фишкалским, економским, рачуноиспитачким, благајничким при фондовима и фундацијама и заводима, који се тичу целе митрополпје, пошто се сви ти чиновници пмају биратп на основу уредбе (штатута), ког сабор има донети а круна потврдити, и саборском одбору припада право непосредног надзора над црк. нар. добрима. Кад би се усвојило данашње мишље.г е и тврдња саборског одбора, да њему на основу § 22. б.) саб. устројства припада контролно право и над еп. скупштинама, пошто је и она уредбом (штатутом) установљена, онда би њему ирипацало право конгроле и иад митрополијско црквепим и Џародно-школским саветом, иошто су и иста уј/едбама (штатутима) установљени. А то тек данашњи правници у саборском одбору не ће моћи и смети тврдити, нити би им то право иста тела признала. Та није ли и сам сабор 1875. зачључком својим од 7. Јулија бр. саб. зап. 744. у погледу установљења званичног листа за карловачку митрополију — ког смо у последњем броју навели — признао равноправност са саборским одбором. Да је сабор од 1874., који је градио саборско устројство, хтео да установи, да саборски одбор буде надзорна власт над свима осталима народно-црквеним властима, које су уредбом (штатутом) установљени, он би изреком рекао у истом § 22. б.), као што је то рекао сабор од 1870. у свом саборском устројству у чл-XXVI.: „Сабор бира из своје средине одбор, који ће пазити, да се саборске одлуке како ваља извршују; надгледати и контролисати органе, које сабор за послове у чл, 1. означене, постави —а у I. чл. је рекао: ,,Сабор је орган, који самостално уређује' одношаја и расправља, надгледа, непосредно и посредно извршује послове, који се тичу црк. администрације, школе, просвете, наставних и добротворних народних за* вода и заклада срп. нар. фондова, манастирских и других срп. црк. народних добара", дакле сабор уређује све црквено-народно просветне власти, и по чл. XXVI. саборски би одбор имао контролно право над свима тима властима.

Ну, сабор од 1874. није хтео, да даде саб. одбору тако велике власти, него му је дао право контролисања само над оним органима, који су установљени уредбама (штатутима), које у делокруг саборског одбора спадају, а који су то органи, рекли смо. У осталом у чл. XVIII. „Уредбе епархијске од 1870 " „да ће еп. скунштина контролисати рад органа цркв. и шк. управе — —није ништа друго до ли проста фраза, каквих је на жалост пуно у нашим на врат на нос донашаним и с брда с дола покушћеним §§ и чланцима у нашим уредбама. Виша власт може контролисати нижу — потчињену јој — само тако, ако је она сама стална ил бар да се периодично састаје, те да је може или сама, или преко изабратих својих чланова контролисати. А какво може бити контролисање од стране еп. скупштине над телима — еп. конзисторији и адм. одбору — који нису њој одговорни за свој рад, него сабору, кад се она до сада није скупљала за 10 и више година. а по данашњем уређењу има се скупљати у три године једанпут, а тек по околностима и више пути, и то тек онда, кад је истекао мандат члановима еп. власти и нова се позова да бира нове? Ту, код таког уређења не може ни бити говора о каквој контроли. По томе дакле 9. тачка проведбене наредбе пошто је противна § 22. б.) саборског устројства, не може имати ни важности. 10. је тачка проведбене наредбе не само противна 6. тачци потврђене саборске одлуке од 1902., по којој еп. скупштина сабору подноси своје записнике, коме је одговорна за свој рад и кад у „Уредби епархијској од 1870." а тако исто ни у поменутој одлуци нема говора о томе, да их има преко саб. одбора доставити му своје записнике, јасно је да саб. одбор не може по својој вољи тумачити исту 6. тачку одлуке. Ако ико, данашњи бар саборски одбор, који је поникао из већине саборске од радикала, у које се и сам убројава, није требао ни смео приевојити себи право тумачења поменуте уредбе. Кад је саб. одбор 1886. под бр. С. О. 306. и 340. ех 1886. закључио, кад се имају еп. скупштине са новим изборима сазивати и докле има трајати мандат чланова епархијских в ласти, те кад се саборски одбор 11. Марта 1897. позвао на исти закључак и позвао еп. скупштине и