Српски сион
С тр . 644. СРПСКИ СИОН
Из историје наше митрополије карловачке, видимо подједно, да је премештаја било и за време патријарха Арсенија Црнојевнћа, и за време митрополисања Мојсија Петровића, Јована Ђорђевића, Вићентија Јовановића Вндака, Мојсија Путника, Стевана Стратимировића, Јосифа Рајачића, Самуила Маширевића; ал га није било за време митрополисања Вићентија Јовановића, кога су наши народњаци и учењаци неправедно осумњичили као издајицу свога закона и вере. Премештања епископског није пак било ва време Вићентијева митрополисања с тога, што је он њему био велики противник. Како и за време његова митрополисања није увек обављан избор епископа у св. архијерејском синоду, него је сваки епископ написмено давао свој вотум за онога, кога је желео да постане епископом, а митрополит имајући таке вотуме у рукама, постављао је или од предложених или од својих дворјаиа, кога је хтео; тако је чинио он и по упразњењу арадске епархије својим избором за митрополита. И како му владика Максим Гавриловић, сечујски, није послао искани вотум; то му Је 30. Окт. 1731. по ново писао и искао његов вотум, из ког се писма јасно види његово мишљење о премештању епископском из једие на другу епархију. Исто гласи: Боголгобззнеиши Г. Епископб нам же лгобазнеиши! ВагаемБ боголгобиго толика писма пи сахомћ и ни накаково ц>л$чка неимеемв. НевемБ что творите и встели живи, не добро таково дело К васв намв на нагаа писма не«)л8чк8гоћи; 6ш,е Сектембра 29. послах ти писмо и цедВлго за вот 8 мб да напигаегаБ с дрВге стране на нои. Паки ни ®л8чка ни вотбма, зато ето вммб др8г8 цедблк) гаилемБ, и таки на нои сдрбге стране напиши вот 8 мб за арадски ЕпискбпатБ Ш наши сл&жителл кога на^праведпил находите. Само немоите да се преварите по моленго Љобибратича* да * Стеван Љубибратић, епископ Костајнички, пре тога далматпнеки епископ, од куд је прогнан био од млетачке
вр. 21.
его напигаегн зацо писК .Еиархие циганске кобиле да се иромсиупо. Него нагаи ел8жителл кога хоћегав напиши на ту исту цедВлго кого вамБ шилемБ. Др8ги архиереи намБ ес8 написали архимандрита Исаиго,* аковие волн, можете и ви его или кога хоћете. После ми будемо промотрили, кои намБ частБ бВдетБ вазносити. И таки бе8Б задрвжанин то пошли правилно само чВваНсе да те непреластитБ Љобибратича писанГе ако си примилБ. — — Братства вашего 8сердни желателБ & Бечб и)кт. 30, 1731. ВикентШ Јмџановић с. р. Овако мишљаше митрополит Вићентије Јовановић 1731. о премештању епископском из једне на другу епархију! А како се дааас о томе мисли и ради у васељенској патријаршији Цариградској? Ево, како! Св. је синод у својој седници од 18. Окт. о. г. — по извештају „ Цариградског гласника" — поводом смрти кизичког митрополита, учинио следеће премештаје: на кизичку је преместио солунског, на солунску неокесаријског, на неокесаријску пелагонијског (битољског), на пелагонијску мелничког митрополита, а на мелничку изабрао архимандрита и професора Богословије на Халци Иринеја. Дакле за љубав једне упражњене митрополије, учинио је 4 промене! С правом замера „Цариградски глас ник" тим премештајима, који су супротни и учењу наше цркве (14. и 15. апостолском канону**), и VI. чланку народних канонизма, да се при попуњењу једне епархије допушта само један премегатај и то из врло важног разлога. владе 1725. На костајничау је одређен од синода 1728 и умро Априла 1737. * Исаија архимандрит то је Исаија Антоновић, којн је дошао у Арад на Вићентијево место, а 1748. постао митрополитом. ** По тумачењу Валсамоновом, премештај је једног епископа из једне епархије доавољен у другу само у том случају, ако би дотични позван био од многих епискона, који је одарен мудрошћу, да остави своју а заузме другу област, како би увдигао у њој благочастије, које је ивложено опасности. (Тумачење правила црквених од др. Н. Милаша I. 220.)