Српски сион

Б р. 21.

СРПСКИ СИОН

С тр . 645.

На стављено питање, за што је поменута промена учињена, одговорио је: „за то, што се ни јецан премештај не чини по потреби, нити се ко премешта из веће и богатије у мању сиромашнију епархију, већ обратно. Сваки хоће, сваки жели да дође до што маснијег залогаја, а у томе им се излази на сусрет, не водећи рачуна о прописима канона." Ето, какав је чувар св. канона цариградски - васељенски патријар Јоаким, који по тврдњи реченог листа, премештеном пелагонијском - битољском митрополиту Амвросију на неокесаријску, у пнему рече, да за његово премештање не постоје никакви црквени разлози, већ ванцрквени. И где се тако ради у цариградскомвасељенском синоду и кад су патријарху Јоакиму пречи ванцрквени разлози од разлога црквених; како да се назове поступак народних првака у Восни и Херцеговини, који налазе спас својој црквенонародној автономији код истог синода и патријарха! Цариградска-ваеељенека патријаршија је давно и давно изгубила и проиграла свој углед, што га је требала чувати, ког је имала и којој је припадао. Одавно у њој владају светски а не црквени разлози, због чега је и изгубила сваки углед у православном свету и иначе.

Рад синодски 1774. и 1775. Приопштио : Д Р. Како је рад синодски од 1774. знаменит и с тога, што је на њему нретресано и нитање о катихизису, доносимо га овде у делости. Карловци 19/30. Јупиа 1774. о 10. часу нред полудне нарадирајушчеј комнании Фузилирској Јоана ПалФине регименте. Ц. к. комесар Г. Барон Матезн па једном двјема коњма, в' другом актуарвус такожде двјема коњма нрипрегнутима коли в' резиденцију иришел, от Архијерејев и Митрополита дочекан горје па доксату

при прагу, и введен в' собу близ капеле зелена зовома, гдје балдахин помјешчен бил, онај при конгресу бившиј. По сједјении начал словом нарочним синод отворити и дјело Г. Еп. Карлштадскаго ЈосиФа Стојановића синоду изручил, в' времени трех днеј о болшем уредовании Епископата карлштатскаго иостаратисе, и онако свршити, какоће церкви и народу оноја Енархии нолезно бити. От понедјелника бо грјадушчаго избраиие Епископов на нраздне стојашче Епархие сљедовати будет. Представление комесарево писменое, дапо от синода Петровичу Архимандриту за превод.* Карловци 20. тог. вчера Архимандриту Петровичу иоложениј иревод днес прочтен в синодје. Г. Ен. Ј осиф предложил сего дне писмениј отвјет, коториј овому иод 22. Априла 1773. опровргнутому чрез хофдепутацију отвјету подобан јест. На то јему отказато, да такова јего отговори мјеста обрјели нису код височајшаго двора, но паче повод дали, да и онаго објешчанаго пензиона от 1500 Фор. лишеннем прошчено јему било. А како их Свјашченое Ц. к. ап. Вел. всеконечно ишчут резигнацију Епископову, и избрание монастира за жилишче Его Г. Епископа ЈосиФа. Тако јему прежде нежели преступлениа јего каноническим уложениам и царевим всевисочајшим наредбам противнаја, казни подлежашчаја Формално предузмутсе, и суд чиновниј воспосљедует, јему Г. Епископу ЈосиФу сиподално совјетовано, недосаждати прочее старости своеј ниже препирајушчисе с' велможами в' далшија сјети непушчати се, но сјединам своим в' посљедних днех живота честност устроити, и Еиархију оставити, и себе нрочее покоју отдати в једином от монастиреј, гдје сам изберет, и нрилично будет. Тогда Г. Еп. Ј осиф признал сам слабост от состарјениа и далшему Епархии нравленију неспособнују, и своеволно и доброволно остављат и приволет, да в' мјесто јего ин Енископ иа јего мјесто * Т. ј. поднесени катихибис — римокатолички, што га је комесар хтео синоду да натури.