Српски сион

В Р. 22.

СРПСКИ

сион

С ТР. 689.

лице дрвене; 2 коња и талиге с хамом; вииограда 14 мот., дрва итлива 500, 60 коганица, 4 каце у иима 200 хак., судова винских 60 хак. При јему иребивает јрм. Дионисиј и всја обшча с. ним имјеет. От Фамилии имат 2 брата трговца у Шиклеушу. 14. Монах Арон МилошевиЛ, род. у Араду, л>. 26, книги училсја тамо код Петра магистера, неженилсја, пришел 1744. а постриглсја 1*746. Авг. 6. чрез намјесника Михаила; читати и писати помало знает, иојати невједает, в церков ходит, духовник јего Арсениј зг. беочинскм; цребивает код намјестника Михаила. От Фамилии никого неимат. 15. Монах Корнелиј Варзи, родом Грек, рожден и васпитан у Греции в селу Сичасти, љ. 65, помало кнугу греческу знает, женилсја и 3 сини имат трговца, пришел и постриглсја 1751. Окт. 28. чрез иг. Атанасија. Гречески по мало читати знает, в церков ходит, духовник јего иг. Арсениј беочински. В келии имат часослов гречески, 2 иконе на стаклу, јапунже, ћебе, 100 дрва шлива младица. 16. Монах Григориј МаринковиЛ, род. у Бољевци, љ. 15, училсја книги у Земуну код Петра Кузмановића магистра помало; пришел 1751. Јулија 20., постриглсја 1752. Јунија 24. чрез јрм. Кирила; читати помало вједает, појати и писати незнает, в церков ходит, духовник јего Арсениј иг. беочински. Пребивает код своего старца Кирила. )7. Монах Јов, старац, род. у Мачви у селу Палежу, љ. 56, книги неучилсја ниже каковому художеству, постриглсја у мон. Ковиљу у епар хиии Бачкој 1743. чрез Агапија архимандрита, пришел здје 1745. при игумену Григорију јеромонаху. Отче наш, Богородице дјево знает, вјерују от части; в церков ходит, духовник јего Арсениј иг. беочински. Неимјеет ничто. Фамилии никаковија неимјеет, женилеја трикрати. Во служби воинској ирежде бил. ^ Посљедујут јеромонаси, дјакони и монаси, котори чинаго одјејанија неимјејут, сут сиј посљедујушчи : јрм. Кирил, Герасим, Дионисиј, Данил, Василиј; јеродјакони: Генадиј, Викентиј; монаси: Јов, Григориј, — којима је заповеђено да направе нужне хаљине, а игуману да наирави 6 мантија у цркви. Посљедование братии изшедших из монастира: Викентиј Поповић, јеромонах, нарежден 1749. от Их вск. Арх. и Митр. Павла Ненадовића, в ОРПОКН ОИОН 1903.

мон. Фенеку бити игуменом, идјеже и до днес в тој службје обрјетаетсја. Нагшсание братии умергаих по визитации 1740. бившија: 1. Тригориј игумен, | 1745. Јунија 19. По јего смерти остало у готовом новцу в мон. 400 ф ., винограда 7 мотика на четир места и 200 дрва галива. Из тих новаца дали су по јего препоруки на смерти у мон. Студеници, чрез арх. того мон. Василија, бивгааго духовника сего игумена Григорија при смерти, парусију т. ј. 75 ф . Блаженоночившему Г. патриарху Арсенију четвертому 24 ф . Прочее употребили на церковне пенжере, которее јегаче он бил начал отварати, и на обновление церкве. Виноград и воће монастир содержава. 2. Михаил јеромонах игумен раковачки, ј1741. Марта 24. По смерти јего све что било, припало монаху Јоаникију, понеже они заједно живјели. 3. Авакум јрм. отигаел из монастира (котори бил игуменом Боговаће монастира) и со собоју све вешчи јаже имјел отнесл, јешче 1743. незнаем гдје пребивает. 4. Симеон монах -ј- 1747. Ноем. 1. По смерти јего ничто по нем неостало. 5. Николај монах, преставилсја у немецкој земли, понеже бил пустаијах ради затворен у арести у Варадину етајал, потом предан Трингу (Тренку) барону и отишал с ним 1744., которо јего предание барону знато било Г. Патриарху. 6. Прокоииј јрм. сломивгаи ногу, преставилсја 1751. Маја 16. По смерти јего ничто у мон. неостало, ниже что имјел. 7. Преставилсја јрм. Силвестер (котори бил свјагаченик в Карловцје) 1751. Дек. 19. По јего смерти остале 4 мотике винограда у мон., вигае ничто. Прочтохом братијам соборно правила Их вск. Арх. и Митр. Павла Ненадовића от 1749. Авг. 28. и на сваки нункт отвјет игумеиа и братии, и тако на — — (исти одговор, као код мон. Кругаедола). Такожде прочтохом им в 34. пунктах на љето 1733. от свјатопочивгааго Арх. и Митр. Викентиа Јоановића изданаја правила, и на всјаки пункт посљедует одговор г. игумена тако и братства. И тако на: 1.—34. одговор обичан, као и код других манастира, сем на 13. „На сеј пункт отвјешчајут, јако обшчество добро јест, и овјато и душеспа44