Српски сион

Бр. 22.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 695.

погледу, за чије се не отклоњење — пошто се опи пе дају са свим отклонити —, но ублажење и продужење каквог таквог битисаља народног, ипгге уз паметан рад и што већа слога и једнодушност у самом нашем народу; ми не од данас, но од толико времена стварамо силом на своју и народну штету и пропаст странке и странчице, које си ставише за свој главни зазатак, да свом силом једна на другу кидише и да је ил сатре и упропасти, или да јој што више штете нанесе. И страначка их борба и бес сваким даном све то већма и већма једно од других отуђује и међу њима све то већи јаз чини, да у својој борби и не виде, како терају силом воду на туђу водеиицу. У почетку уставности и доцније све до 1885. године, постојале су код нас овострапих Србаља и на политичном и црквеном пољу две странке. Велика народна слободоумна странка, и малена реакциопарни, коју су обично називали њеии противници клерикалном странком. 1885. велика народна слободоумпа странка поцепала се на две странке, и ако су обе у главноме исповедале један програм створен 1872. у Бечкереку, те у место једног органа „Заставе", покрену се и други ,Браник". „Брарикова" странка оста при старом имену „српска народна слободоумна странка", дочим „Заставина" у ирви мах иазва себе „целокунна српска слободоумна народна странка", а доцнијеје ирекрсти пскојни Крунослав Јовић, у „српску радикалну странку", које име и данас носи, и ако нови кумови нокушаваше да је прекрсте у „истемељачку" и „корениташку странку". Клерикална је странка 1884., иоред свога „Сриског народа", такође покренула још један лвст „Наше доба", са мало либералнијим програмом. 1883. уз поменуте три странке на нолитичпом нољу, створи се у троједници нова странка нод именом „срнска самостална страпка", која нокреву свој лист „Србобран", а но његовом нрестанку нрошле године „Нови Србобран".

1890. створи се на црквено народном пољу нова странка под именом „автономна странка", чиј је орган неко време био „Ново време", и ако пије то на челу њењегову стојало, а за тим од 1896. „Народпост", која је све до 1902. носила на челу да је орган српске автономне сгранке, а те је године скинула га са чела, те од тог доба не стоји јој на челу, које је странке орган. Уз те страначке листове, излази још неколико листића, од којих једни прииадају либералној а други радикалској странци, и како су ово носледње време почели ницати листићи и по селима, ако узбуде среће, има ће свако село свој лист, које кад наступи, за извесно ће Тисом и другим рекама иоред којих живи наш народ, потећи мед и млеко, те ће бити жељан воде, као што је сада жељан меда и млека. Па кад је наш овострани народ те среће, да има толико странака и да је на толико странака и на политичном и црквеноиародном нољу поцепан, поред поменутих листова и листића, са својим квалиФикованим и неквалиФикованим уредницима, а уз то кад се узме да скоро све поменуте странке и листови између себе живе V највећој — нравој срнској — завади, и да не бирају срества и начине да једна другу ако баш не може да уништи, а оно да јој што више штете и пакости нанесе, чему је поред српске нарави узрок и то, што коД пас п уредници листова и листића на своју руку стварају странку и воде велику реч, због чега смо и дотерали дотле, да ни једна од иоменутих наших странака није у стању да бар једног свог једномишљеника протури у земаљски и државни сабор истина на државном сабору изабрат је један опозиционалац Србин, ал тај не припада ни једној странци —, дочим је на црквено-народном пољу у народно-црквеном сабору најјаче застунљена странка радикална, па за њом самостална странка, које се странке на носледњем „мајском сабору" донекле слагаше, а по том се раставише и разделише, те посташе међу собом највећи противници, ал обе подједно и противници и либералној и автономно-клерикалној странци; — ко да се не обрадују радосној