Српски сион

С тр . 702.

СРПСКИ СИОН

Б р . 22

пре превишње потврде, од којпх је неке упутио саборском одбору да за њпх пспослује превишњу потврду, а неке упутио просто на пзвршење, за које је неке саб. одбор на своју руку искао превишљу потврду. Том прпликом рекосмо и то, да ће уг. министар председник кад једиом „доспе" до претреса послате лу саборске закључке, те увиди иекоректност и незнање саборског одбора и самог сабора, нросто их повратити, без да ће пх моћи и хтети поднети на превпшњу потврду. Како то инје учиљено, то пам се радикали подсмевају, како смо рђав пророк, јер се потврдила одлука о еп. скупштпнп. Вели се: иаметномје и комарац музика. Кад се у отпису председппка шшистарства, ког на страни 674. данашњег броја доноспмо изреком рече: „ примећујући да је саборску одлуку имао поднети не одбор (саборскп) но сабор", пптамо: је л могао сабор добити већи шамар за своје незнање а и сам саборски одбор? Што је изнимно потврђена одлука о еп. скупштпнама и ако нпје нп она поднесена проппсапим путем, то имају радикали приписати доброј вољи бпвшег мпнистра председника преузвпшеног г. грофа Куна Хедерварпја, којп да не дође на председничку столиду, лежала би и иста одлука до данас иепотврђена, а питање је да не би а Нтше одбијена била. Нове српско земљорадничке задруге. 22.) У Чепину , 28.) у Лгтовом-пољу. 24.) у Вел. Вечкетреку I., 25.) у Ка%у, II., 26.) у Вел. Бастаја, 27.) у Куиинову , 28.) у Субацком граду.

Припоелано.* Госи. уредниче! Као моју завршну, молим Вас, да изволпте још овијем ретцпма мјеста дати у цијењеном „Сиону". У 252. броју „Нов. Србобраиа" поновно је пзашао, да ме нападне сад већ у пола иознатп „Радојица мали". До сад га звах извртало, но сад морам попраг.пти то, јер љепшн епитетом заслужује т. ј. патентпрани извртало! Дакле извртало патентирани! кад рече, да дијелим свештенство у 2 групе, з пошљедњој да одајем чест и хвалу, зашто не спомену: којој то групи ? Та нуждно је то и радп оних навести, који не читају оба лпста „Сиоп" и „Нов. Србобран". И ако самовласно, како велиш, ал' ипак добро држим, да сам казао: тко је у мојим очима свештеник народни? * Бев одговорности уредништва.

Јер тко иеби морао одати част и хвалу: „црквп својој одан} службенику, еиископу свом вјерну сарадпику п помоћнпку, који ће здравом храном питати стадо своје и позитившм радом у цркви, школи итд. водити га срећп и напретку, па макар „у новпне" и не ппсао, макар сувише популаран п не био?! То су у мојим очпма иародни и честити свештеници. Који пак не чине то, него „пискарањем по новпнама, лармом п виком на састанцима разним итд. иијесу у очима мојим пародни а још мање честити народни свештенццп п ја прп том остајем увпјек, макар се ти .још јаче срдио извртало невољни. Те „честите пародне свештенике" нећу да набрајам овђе сад, јер је добро почесто и прикрити своје зло, само ми је неразумљиво што се то баш за те „народне" (не заборавп под „ ") тако јако заузимаш?! Што пак додајеш, да сам под пменом „честптпх пародних свештеника" мпслио: „оно двадесетак свештеника што се нриликом еи. скупштине од осталпх одвојише и конферисаше итд., то ја са презрењем одлучно одбпјам и пе ја, него тп сп клеветник, док год ми не докажеш то! Ја споменух ријеч „честити народни свештеник" не тијем поводом, него поводом писања неких наших новпна које мисле, да саме оне ирос. ђиватп потане су: тко је честит а тко није, а опог тко нпје „њихов", чак, и погрдним именом називају. Држам, да се с тијем заводи јавно мнијење, а ппје ни лијепо да има свештеника народаих, који рефлектирају на титулу ту, коју му дају често ПЈта људи врло сумњиве вредностп. Исто тако одлучно одбијам од себе, да сам се на бановачко свештенетво блатом набацио, пего и по трећи пут понављам п пзјављујем, да ми је жао впђети свештенство гђе се цијепа, јер оно треба да има једну свету и узвишену мисао пред очима и по том сложно п једнодушно треба да буде. Особито горњо-карловачко свештенство уједпњено треба да буде, јер до сад увпјек било је у очима свпју, па и у очима другпх дијецеза некн изузетак, управо као оно у бив. војној крајини „пп1 Агшпаћте с!ег МШкаг^гепге"! Зар не вндиш каквијем ће плодом уродитп цпјепање оно свештенства долњпх крајева? А сад о „вожду" опет. „Фини" онај начин писања вождова, који п сам признајеш, да се је увукао у наше новпнство, осудити мораш и ти и сватко, а да је ту и свештеничких „умосочпненија" било, обрати се духовној власти у Плашки, можда ће ти којп примјер и она пружити. Слажем се с тобом кад велиш, да је и Епископ критици подложан као јавни радник, ал' не заборави! критици паметној п озбпљпој, јер друго је критика а друго су грдње! Чудиш се што те позивам, да докажеш, да је неодржању скупштине епархијске крив г. Епископ Михајило п називаш то глупошћу, хм, смпјешно ззпста!