Српски сион

сион

ТЈг!, 181 сПеза 81сћег?, ја бтсћег е8 181: 80 ртЉИС1г4 \\*огс1еп, пп(1 8сћоп а11е8 ђегеЈЈ:. Услишав сие заповједих кочијашу да абие како моет прејде, на мјесту обратив, погечет назад, гдје јавихс .Ја мало у комендирендера који угверди : јако официр понтинерски опредјелил 1 час пополудни јеже двигнути мост. На које по том ја поспјеших в Карловцје, и рекох и Дунаву и Новом-саду до пролећа с Богом! Г. Еиискону Мушицкому■ прошлоју поштоју писах, да јавит причини из коих двиггнул Или&а от монастире — правленија и то наложих јеже скорше да сотворит, које јегда иолучу иризвав и Ваше Преосвјашченство ашче нуждно будет — јеже на кратко составити апелаториум и дјело положити на своје мјесто. Иличу сам иисати не могу, докољех несовершу или поне неуслишу Епиекопа. 0 коим ми заиста имјети будем много заниманија. Добросте учинилн Ваше Преосвјашченство, што сте ми јавити изволели, како Г. Мајор РакичевиЗ сказивал и разсуждавал о неразумном постуицје Мушицкаго , жао ми је, што ние Г. Мајор — при сих Дунава и превоза обстојателствах — к мени прити могао. Мој секретар БериЛ опет болестан. Оам се он љути. Желају Вам здравствовати и бити с Богом. У Карловци 2. Декемврија 1835. Сгефан Сгратимировић с. р. (Наставиће се.)

Ш т а т у т и прав. српсне црквене општине сењсне пред владинама Лунијаном Мушицнијем и Езгенијем Јовановићем. (Грађа за исторпју српске дркве у Горњо карловачком владичансгву.) 3 (Свршетак.) 3. К. 444. Влагочестивое и благоизбраное обшчество, Нам љубезнии! На Ваше писание от 11. јулиа с. л. Н. 28. не имам ништа много отговорити. Сообшчите мое писмо, ако вам је воља, Гднну Патриарху нашему, или кому хоћете, наметноме човеку страному, нак ћете видити, како ће вам отговорити. —

Свешченик ние ваш слуга, него первиј член обшчества церковнога је, премда га ви плаћате; ви плаћате и биргермајстера у Сењу, пак опет му не заповиједате. ТТТ то ја дам церкви, ономе ние господар обшчество, него церква и началство церковно, зато се рачуни морају подносити церковној власти, да види: једа ли се све пристојно руководи. Мени је жао, ако ви на мое совјете пристати не можете, али помоћи не могу. Сад, кад римска церков добива свое правице, ние време да обшчества вежу руке свешченству и церковному поглаварству. При овом Божију покровителству вас предавајући с благонаклоностију јесам Благочестивому обшчеству в Карловцје, дне 16. јулиа 1851. благожелателњејшиј Евген. Јоанновић с. р. Епископ. Тако ето владика отписа „Благочестивому и Благоизбраному Обшчеству сербскому церкве восточно-православнија в Сењи." Није куд, Сењани морају да попусте ! „Високопреосвјашчењејши Гдин Епископ! нам милостиви Архипастирју! Ми смо примили Ваше писаније од 16. јулиа т. л. бр. К. 444., у ком видимо са сожалењем, да од Ваши примјечанија на наше Штатуте у погледу заведенија овдашњег Братства никоим начином отступити ( не~Кете — превучено, па написано) не можете. Када већ не може бити онако, како је нагпе обгпчество желило, то смо усиљени били пристати на оне уговоре, како Ваше Влсокопреосвјашченство хоће (превучено у овом концепту: будући се обшчество у потреби налази, да без они два легата дуже обдержати се не би могло). Усљед тога преиначили смо ЕПтатуте у свему по смислу примјечанија нам дати, која овди Вашем Високопреосвјашченству с покорном молбом прилажемо, да би Ваше Високопреосвјашченство такове благоизволело потвердити, и нами кроз овдашњи магистрат иста што скорије потверЈјене натраг послати. Исто тако молимо, да би Ваше Висо-