Српски сион

С тр . 754.

СРПСКИ СИОН

Б р . 24.

припадајуће мени мјесечно плате благо времено и точно отдасте. В Сењи, 28. јуниа 1852. Милутин Тесла с. р. парохии администратор. П. М. Е.

Иекање сабора. Д. Р. 3 (Свршетак.) Други је разлог саборског одбора за искање продужења саборских седница највише кр. решење у погледу измене из опоруке Текелијног фонда, које смо донели на стр. 705 |6. Ставивгаи се саборски одбор на становиште, да је и поменути Текелијн фонд, народно-црквени фонд; није му тешкобило изјавити, да је поменута превишња одлука супротна §.19. саборског устројства, по ком само народно-црквени сабор може уз превишњу дозволу променути му сврху. Па је ли у истини Текелијн фонд народно-црквено добро? Није! А да није ево доказа: Основно писмо за задужбину Саве Текелије за образовање војених часника, свештенства и за допуну епископске дотације арадског епископа од 1. Августа 1842. штампано је први пут 1864. у књижици др. Милогаа Рајића, „ Сриски пародни фондови ", а за тим у овогодигањем „Српском митрополијском гласнику", а из њега у збирку: „Основна иисма стипендијских и других задужбина, које стоје под управом и руковањем срп. прав. нар, цркв. саборскпг одбора" на латинском и српском језику под бр. ХХХП. Већ сам наслов у истој збирци и унос у њу и поменуте Текелијне задужбине јасно показује, да се она не може убројати у народно-црквене задужбине и добро, него да се и она као и остале 34 осим ње, шшо су наведене у њој, имају смашраши и у исшини да су задужбине иривашне природе, усшановљене од иоЈвдинаца на извесну циљ, и упуЛене саборском одбору да њима уиравља. А да је и иста Текелијна задужбина,

задужбина приватне нарави, то је признао и с&м одбор — саборско-синодални 1864., у ком је био и др. Светозар Милетић, Псти је у својим предлозима за сабор расправни код IV. одсека: „0 срцским црквено народним добрима и фундацијама", у §. 1. рекао: „Црквено-народва добра и фундације јесу разнога рода и реда како по својој природи и опредјел.ењу тако и по руковању и управљању. И тако: §. 2. Дјеле се на она, која митрополији или епископијама, или појединим црквама и цркв. општинама, или школама или манастирима као својина припадају, или се у фондовима на особите цјели одређенима састоје. §. 20. Осим ових фондова — клирикалног и неприкосновеног непосредном старању и надзирању архиепископа и митрополита по вољи и наредби основатеља повјеренн су на општеполезне цјели опредјелени фондови сљедујући: — — — — ж) Саве Текелије, Кевермешког од 1. Авг. 1842. на гатипендије војничке — — — — §-21. Сви ови фондови јесу ириватне ирироде , и управљају се-како у смотрењу опредјељења тако и начина руковања по вољи основатеља, нити подлеже другој контроли. § 27. Сва добра цркв. народна и фондови осим оних, који су иривашне ирироде, стајаће под загатитом сабора народног, који ће о обдржавању, умножењу, сходном пропиоаном употребљењу фондова увјеравати се, сходне мјере прописивати, и о новим изворима за црквене, школске, просвјетне и општеполезне цјели старати се. Но закљученија, којима би се добра цркв. народна и фондови отуђивали, у главноме умалили, оитеретили, или заложили, не могу се извршиши без највишчга одобрења Његовог Величанства а . Кад се у седници саборској 18. Марта 1865. дошло до §§ 20. и 21., сабор реши, да се оба изоставе, дочим се § 27. у целини усвоји, који као § 14. V. уђе у кр. рескрипт од 10. Авг. 1868. а доцније у §19. саб. устројства од 1875. Једино су из § 27. предлога речи „и осим оних (фондова), који су приватне природе" изостављене, а у § 18. V. ста-