Српски сион

Б р . 24.

СПЈСКИ (ЈИОН

С тр . 755.

вљено је: „У делокруг управе цркв. нар. Добара и фондова спада администрација евију јавних (т. ј. народно-црквених) и приватних фопдова и фундациЈа, митропоЛиту и асистентима поверених —". Да је народни сабор 1865. сматрао Њаведене у § 20. предлога саборско-сино^алног одбора од 1864. фондове за фон/^ове приватне природе, с којима он нема Ршкаквог посла, до ли што ће и њима ( Управљати митрополит патријарх са асиСугентима, види се најбоље из §. 14. У. у ком је рекао: „Сва добра црквено^ародна и фондови (наравно народни т. ]•. клерикални и неприкосновени) стајаће Лод заштитом сабора народног, који ће &е о обдржавању, умножењу и сходном Иј прописаном употребљену фондова увеЈђавати, сходне мере прописавати и о но<*шм изворима за црквене, школеке, про^ветне и опште полесне цели старати се". „Но закључења, којима би се добра Афквено -народна и фондови отуђили, у Г \лавном умалили, оптеретили, или зало$кили, не могу се извршити без Нашега Јђајвишега одобрења". И што их је сабор за такве сматрао, 05 тога је и рекао у § 18. У. као што Јђекосмо: „У делокруг управе цркв. најђодних добара и фондова спада админиЛтрација свију јавних и приватних фонДова и фундација, митрополиту и аси^тентима поверених —- —". Да сабор за њих није друкчије шта Логао ни рећи, и да их није могао уврГ'тити у једну категорију са народним |фовдовима, доста је да наспоменемо само !':о, да ли би имало смисла да се сабор ^тара — по §. 14. V. — о умножвњу њи$Човол и да сходие мере иртшсује о новим Изворгша , кад је у њиховим основним Лисмима потанко одређено, на што се и 1»' : гако се има њихов приход трошити. Ваистину не би имало смисла! И по^ивањем на §. 19. 9.) саборског устројДтва од 1875. не да се доказати, да се ј8:а измену основног писма Текелијне заКладе имао народно-црквени сабор упи^ати, и да се без његове приволе иста (^ЈЗмена није могла учинити. Исти §. гласи: 9). Сабором устано-

вљени прорачун у погледу трошкова на потребе црквених и просветних цели, свих народно-црквених фондова, фундација и завода, овамо рачунајући и манастире, — подноси се председнику уг. кр. министарства ради надзора о томе, да ли су код руковања са фондовима и фундацијама постојећи статути (уредбе) обдржавани." „А.ко се ради о отуђењу, оптерећењу, или конвертирању односно о промени сврхе народно црквених добара, фондова и фундација, као и о покрићу које потребе у прорачуну установљене путем разреза — изискује се дозвола Његовог Величанства". Саборски одбор код фондова приватне природе — у које се рачуна и Текелијн фонд — нема правити другог прорачуна, до ли да одреди своту за управне трошкове, а колико ће се давати стипендија и какве, то је назначено у основном писму сваког таквог фонда. Исти фондови не принашају на потребе црквених и просветних цели, и чим не придонашају, не могу се ни подразумевати у истом §. А да је за живота сваки остављач таквог фонда властан да са дозволом земаљске владе мења основно писмо, а после смрти његове, да је властан ако се околности промену, да се не може извршити воља оснивачева, одредити нашто се и како се има трошити приход истог фонда, само Взегово Величанство на предлог одговорног министра; то држимо да ни један непристрастан правник не може порећи, који познаје мајестетска права. Позивање, да се у §. 19. 9) саб. устројства израз „народно црквени" односи само на добра, а не и на фондове и фундације, и да се под „фондовима и фундацијама" подразумевају и све оне закладе остављене од појединаца на извесне цељи; такав разлог могу употребити надри адвокати и адвокати старе школе. ал озбиљни људи никад ни до века. По овоме је дакле сабор властан да доноси измене само код цркв. народних добара, фондова и фундацијама које подлеже превишњој потврди, а никако у његов делокруг не спада да он може чи-