Српски сион
О тр . 740.
О рпски сион
б р . 24.
2. Катихизирање: §.§. 74. 75. и 76. дисц. иравила. а.) најириљежније : када свештеник наведене прописе, и оне од епарх. конзисторије наређене, у колико се тичу катихизирања, најсавјесније извршује, ради службе пропуштене часове тачно надокнађује, проиисано градиво потпуно свршава, и са радом својпм повољан успјех постизава. б.) приљежно: када исте прописе тачно врши, но свакп пропуштени час не надокнади, п тако не постигне у свему са дјецом сасвим повољан успјех. в.) неириљежно: кад вршење прописаних дужности, запушта и не може да се лакшим казнама на приљежно вршење притегне. 3. Проповиједање: §.§. 71. 75. и 76. дисц. правила и наредба епарх. конзисторије од 1124. јулија 1900. број К. 681 зап. 348. ех 1900. а.) најириљежније: када свештеник наведене прописе у колико се проповпједања тичу, најтачније извршава и бар на већини литургија проповиједа, спремајући се савјесно за сваку своју проповијед, и више од прописаног броја написаних проповпједп епархијској конзпсторп подноси. б.) ириљежно: када бар прописани минимум ироиовиједи држи, и за исте се савјесно спрема, те их епарх. конзисторији подноси. в.) нтриљежно: када ни минпмум проиовиједи не држн, или за исте са довољном пажњом не спрема. 4. Вођење парохијског звања: §.§. 40—43. и 46. дисц. правила. а.) најчриљежније: када свештенпк дужности парохијскога звања најсавесније врши и односне послове све на вријеме свршава и отправља. б.) ириљежно: када наведене прописе врши, али се мора којп пут и опоменутп на извршење којега од њих. в.) неприљежно: када се свештеник ни опоменом не може довести до тога, да у извјесном правцу приљежан буде. 5. Одржавање реда и чистоће у цркви: §.§. 64. 65. и 70. дисц. правила. а.) најириљежније: кад свештеник наведене прописе дисц. правила у свему п свагда најтачније и најсавесније извршава. 6.) ириљежно: када исте прописе врши, али уз омање пропусте, које исправл.а након мањих казни. в.) неириљежпо: кад се ни мањпм казнама не може притегнути на прпљежно вршење истих прописа. III. Навађање страсти. Је ли и у че.му је страстан ?: у ту рубрику има се увестп све оно, што је у §. 11. дисц. правила споменуто као страст неприлична свештенику. IV. Оцјена владања у опће. У рубрику „владање уоиће" уноси се просјечна оцјена свију рубрика владања живота свештеникова, а та просјечна оцјена добива се кад се вриједност појединих оцјена владања (примјерно — 1, похвално — 2, уредно = 3, неуредно = 4), сабере и са 5 подијеле, при чему број који се дијељењем добпје