Српски сион

_&>. 2. СРПСКИ Право, да манастири своје прорачуне саставе, признаје и саборски одбор кад их иште, али оно излази још јасније из грунтовним правом осигураног положаја управе. Било је сабора, који су то право управама оспоравили, но и ти су своје то право финалисањем годпшњих рачуна, који су састављени на гемељу, по управама предложених прорачуна, на крају крајева ипак напуштати морали. Данашњи сабор. одбор тумачи 9. тач. 19. §-а самовољно и не обзире се на 4. т. тога §-а, а још мање на 9. §. одс. V. Кр. Решкр. о рачунској контроли, која искључује могућност, да онај који има право и дужност да контролира, прави сам и прорачун ономе кога контрвлира. Таково право сабор. одбору не даје речени §. сабор. устројства, јер се у њему говори о прорачуну т §'епеге; међутим је познато да сабор, односно сабор. одбор нема диспозитивног права над свима нар. цркв. добрима но само над некима, а манастири се свугде спомињу у оној групи народ. добара (митрополитска, епископска и т. д.) над којима он само ограничено ираво контроле има. Кад би сабор. одбор имао права састављати ман. прорачуне онда би право власништва манастира било илузорно и онда би он имао права искати од управа, као својих органа и ишпана, нацрте за прорачуне, као што то У будуће тражи, из којих би после он сам прорачуне саставио, али док су манпстири грунтовни власници својих добара, дотле они таково право сабор. одбору признати не могу. Сабор. одбор мора и сам на чисто бити са тим, да манастири не могу такав сувишак избацити, ако су му изасланици пегови, који су од 1902. г. манастире обилазили, тачан и савестан извештај иоднели, па кад зна, онда из његовог поступка излазе две алтернативе, две претпоставке: или он тражи тај сувишак, који му треба, ма и по цену запуштања (н. пр. укидањем радне снаге, брисањем потребног броја чељади) упропашћивања (н. пр. не остављањем довољне количине угари, недозвољавањем нужних оправака и куповања нужних економ. справа) и задуживања манастира (н. пр. рефундирањем трошка за нужне, једногодишње оправке на више година), што се све коси са карданалним начелима контроле, која треба да пази, да се објект не заиушта, земља не

СИОН С тр . 61.

уироиашДује, а куИа не задужује; у коју се шпекулацију манастири упустити не могу; или иде намерно и свесно на дисквалификовање манаст. управа пред светом н народом, које тобоже из нехатости или чак кз користољубљч нису кадре ни вољне сабор. одбором установљени вишак избацити. Обе те предпоставке и инсинуације морају управе најенергичније одбиги п морају против истих на надлелгном месту обране затражити. Не мање се морадоше оградити против одређених истрага, јер је тиме сабор. одбор присвојио себи дисципл. власт над управама, која му не притда, јер управе нису ни органн ни чиновничко особље његово, а огрешио се и о досадашњи поступак, јер се ти рачуни, због којих је истрагу одредио, требчли са примедбама на оспорене позиције, издати уиравама на разјашњење, а не просто наредити истраге. Против свега овог подигле су управе свој глас; а ако сабор. одбор мисли, да ради извршења својпх налога има права и ирисилне мере употребити, то ће управе бити присИљене затражити помоћи и заштите код св. Синода и код вис. кр. владе којој по 9. т. 19. §. сабор. устројства и онако припада право врховног надзора и контроле, коју кад би ова према сабор. одбору вршила, као што ју сабор. одбор над манастирима врши, т. ј. да диспонира тамо где има само контролиратп — држимо, да би и саборски одбор дошао у положај у ком смо ми, да т. ј. мора своје право бранити. Збор настојатеља изабрао је даље, односно обновио патронат монашке школе, који ће сада поводом отварања семеништа за манаст. питомце, имати пуне руке посла. Према одобреном по св. Синоду уставу изабрани су у тај патронат г. г. архимандрити: Анатолије Јанковић крушедолски, Исак Дошен бездински, Дим. Бранковић беочински, Георгије Марјановић кувеждински, Георгије Видицки ковиљски и игуман леиавински Амвросије Павловић. Осим тога изабран је за доживотног почасног патрона нестор настојатеља заслужна и вредна старина г. архимандрит гргетешки Иларион Руварац у признање његових великих неувелих заслуга за монаштво, цркву и народ. Новоизабраном патронату издао је збор сходно упутство у погледу семеништа, своје