Српски сион

С тр. 38.

Б р. 2.

сар8 и халине изт> тога самгв да има СЗ 80. Јан. 1750. — 100 ф. 8. Мешал Андреи Ж 9. Сеит. 1749. 30 ф . 30. 9 Анастасв катана К 1. Септ. 1749. и либерно — 25 ф. 10. Глигор1е клгочарг (С 1. Септ. 1749. — 30 ф. 11. Михаилг мавзргазда и жена его 55 4. Септ. 1749. — 36 ф. 12. Мар1а слЗшкина Ж 1. Септ. 1749. — 30 ф. 18. Петар-в башчованг и) 1. Септемб. 1749. — 36 ф. 14. Пантелха хаВзгиехтЂ (С 1. Септемб. 1749. — 20 ф. 15. Д8ка ха&згнехтЂ Ж 1. Септ. 1749. — 20 ф. 16. Ф илииб кочхашђ и' 1. Септ. 1749. — 42 ф. 17. Шишко Фораитерг Септ. 1749. и либерно — 30 ф. 18. АпдреасгБ дрВги кочјашт. и> 1. Сеит. 1749. — 42 ф. 19. Пеко трећи коч1ашг К 13. Јбнха 1749. — 42 ф. На ма1К >р8-салаш$: 20. Сими кованжш парт> чизама и 24 ф. 21. ЈоваиЂ говедарЂ бирканце и 28 ф. 22. ТривВнБ говедар биркапце и 18 ф. 23. Теодор бирошв 18 ф. 24. Мар1а слбжавка 12 ф. 25. Пароенно пономар^ 30 ф. 26. Пареенпо протосингелб 75 ф. 28. КапеланВ поп8 Еувим18 75 ф. С8мма 2337 Фор. 30. Доместици: 1. Партеше протосингел -б. 2. Сгнес1е е ^арх-Б и провипшалБ. 3. Арсете е^архБ сремскШ. 4. Еуеим1е капеланБ и нам^стникљ протопоискШ. 5. Ми>усеК (Путник) НемешБ архид1аконђ. 6. Викентш (Видак) протодЈакон -б. 7. МихашгБ д1акЂ. 8. ЈованБ д1акБ. 9. Але^андерЂ неваллли дјакБ. 10. Геи>рпе Д1актЕ>. 11. ЈованЂ провипц1алов г б ГосподарБ.

12. Ш 8 ц 1Ј лб мали Пауао дЈакг протосингеловЂ. 13. НемацБ д1акБ. 14. Пантел1а СекретаровБ дЈакБ. 15. ЈованБ изђ Шида д1акБ. 16. КапитанБ ВасилЈе хисторикБ. 17. Хачи 38лл. КВ. §) стрица Маоел синб , брааг наигв Мирко у Ковинскои команди у Ловри, котори има три сина, Глигор1а, ВасилЈа и Павла, и три девоМке.

Интерконфесијонални одношаји пред прорачунеким одбором. Д. Р. Од 1890. па све до 1900. сваке године, кад би дошло у нрорачунском одбору у Загребу до буџета за богоштовје и наставу, народни би посланнк г. Ђорђе пл. Ђурковић, стављао на владу питање: шта мисли са уређењем интерконФесијоналних одношаја, односно ургирао да приступи решењу тога иитања. То је г. Ђурковић чинио на основу отштампаних наших чланака из „Новог времена" п О одпошајгу узакоњенш хришЛаиских вероисповесши у Троједпици" , што смо их посветили „народним посланицима на земаљском сабору у Загребу", у којим смо им довикнули : „ми апелујемо на Србе посланике у Загребу, да сав свој уплив уаотребе па шо, да се шшо пре на њему дочесе сходан закон 1,111. и XIII1 зак. чл. уг. сабора од 1686. године. а На похвалу г. Ђурковића морамо му признати, да је он као што рекосмо од нрвог дана, како су изишли поменути наши чланци, па све док није престао бити нослаником, сваке године код прорачуна ургирао владу да донесе сходан закон у по гледу верских одношаја. Ну, на жалост остали су га посланици у томе слабо нотпомагали, нити су својски настојали, да се такав закон донесе. И као што је он редовно стављао такво питање, тако му је увек један и исти од говор даван : није још време томе, влада мисли о томе питању, и у своје време подI неће сходан нредлог.