Српски сион

Бр. 2.

СРПСКИ СИОН

Стр. 39.

Како г. Ђурковић није више посланик на хрватско-славонском сабору, то је његову улогу узео на себе ове године г. Стеван Поповић (Вацки), те је у седници ирорачунског одбора 4. о. м. ургирао владу да ноднесе сабору закон о уређењу интерконФесијоналних одношаја. Пресветли је г. оделни предстојник за богоштовје и наставу Армин Павић, одговорио на ургенцију г. Поновићеву, да је уређење интерконФесијоналних одношаја код нас врло компликована ствар. Нужда уређења тога одношаја нонајвећма се по казује у питању гледе верозаконске ирипадности и одгоја деце потичуће из мешовитих бракова, а за тим у нитању нрелаза из једне вероисповести на другу. Та су два нитања рече данас врло заплетена, и то тим више, што у том погледу нема складних и праведних позитивних прописа иогледом на поједине вероисповести. Има ту шта више очитих неправда, па би свакако и згодно и добро било, да се ненравде уклоне. Ну, била ствар ма како замршена и тешка, то би се она још дала уредити, кад би по среди била само она два горе истакнута питања. Ну, ова су испреплетена са сијасет још других питања. Из комлекса ових дају се тешко излучити она два прва питања, да се тако излучена реше, а ако се пред очима има сав истакнути комплекс, онда ту настају потешкоће, које изискују помно проучавање и велики опрез. Влада се међутим тим питањем врло озбиљно и темељито бави, пак се нада да ће јој успешно решење поћи за руком. Народни посланик г. Стеван Ковачевић, осврћући се на потешкоће, које на путу стоје уређењу интерконФесијоналних одношаја, преноручује влади, да реципира угарске женидбене законе, па ће тако најлакше свладати највеће потешкоће. Иресветли г. оделни предстојник за увутрашње ствари др. Светислав Шумановић одговори на нредлог Ковачевићев, да се законодавство има увек, хоће ли да делује не само благотворно, већ и у опште успешно, обазирати на околности и одношаје земље и народа. Данашња Форма склапања брака прешла је тако у свест

народа, да се у њу не би могло дирати, те би ту свака промена могла само шкодити дошавши у опреку са схваћањем народа. Код нас је још далеко, врло далеко време, кад ће се моћи говорити о цивилном браку, по готово у облигаторној Форми. Верски осећају народа, тако су дубоки и тако јаки, да се с њима мора абсолутно рачунати. Безверска интернационалност код нас тако је незнатна појава, да се на њу није вредно ни обзирати. Кад се дакле код вас буду уређивали интерконФесијонилни одношаји, што се надам, да ће бити не у далеком времену, уредиће се само у погледу питања актуелних и акутних, које је нагласио и г. нредстојник за наставу и богоштовје, а пошто је опсег тих питања по говорникову мишљењу с обзиром на наше прилике мален, то ће и оквир уређења бити према томе. Свакако ће се том приликом имати водити озбиљног рачуна о становишту цркава, чији ће се односи имати да уреде. Ето овако је текла овогодишња дебата у нрорачунском одбору при претресу буџета за богоштовје и наставу. Из ње се види, да је и данашњи пресветли г. оделни предстојник за богоштовје и наставу Армин Павић у погледу уређења верских одношаја, рекао оно исто, што смо чули са дотичног места више од 10 пути, т. ј. да то питање захтева и помног проучавања и велике опрезности, и да се влада врло озбиљно и темељно бави тим питањем, и нада се, да ће јој успешно решење поћи за руком. Да не знамо, да се хваљени одел за богоштовје и наставу овамо од 1890. није баш утргао са донашањем закона спадајућих у његов делокруг, те да је време од 13 година и сувише довољно за проучавање нитања о верским одношајима; ми бисмо још могли и извинити га што није за толико дуго времена нроучио поменуто питање и изнео пред сабор готов закон. Овако, нека нам се не замери, што смо стекли тврдог уверења, да су други разлози што се не износи пред сабор законски нредлог о уређењу верских одношаја, а не они, који се овамо од 1890. наводе.