Српски сион

Б р . 5

С тр . 107.

овај запис: ,,-ј- С1И крств приложи Станое Давидович за споменћ АлејЦи и блени во храмв свнтаго Ји>анна рождества". Овај се запис налази горе у онаоколо,. а доле се налази овај запис: „1736. априлиа Та (11 ) вђ новои вароши". И тако сада знамо из записа ва по менутом кивоту, и из писма поменутих молера да се Новом-вароши звао и Београд и Темишвар, односно предграђа у њима. Ну, нас се не тиче толико сам тај назив Темишвара и Београда, колико нас се тиче, храм рождества св. Јована крститеља у Београду, за који колико је нама познато до данас не беше нигда спомена о њему. Знало се за данашњу цркву саборну у Београду, да је изодавна била посвећена св. архангелу Михаилу, а тако исто и капела дворска св. Николи. Ал да је још 1787. постојала и црква рождества св. Јована крститеља; то се као што рекосмо нвје знало. По писму београдског митрополита Теофана, писатом 1509. московском великом кнезу Василију Јовановићу (1503. до 1533.) постојала је у то време у Бео граду митрополија-манастир „успеше пречистје богоматере" ( Гф Сиомепик " кр. српске академије XXXIX. стр. 16.), пошто су још и у то време митрополије биле у манастирима, С тога обраћамо пажну београдских исгоричара и испитаоца старина, нек изволе развидети на старим плановима Београда из прве половине ХУ1Н. века, и иначе нек се распитају: да л' ко шта зна казати о истој цркви и на ком је месту постојала? А да је она још 1737. постојала, за то јемчи поменути запис.

П р е л а з Руеина — унијата — у правоелавну веру. Б. Г. |ди^ Више се од године дана води говор и у нашој и мађарекој штампи о намерном ирелазу

390 породица унијата Русина из мармарошке жупаније у нравославну веру, и о верском иокрету русинском у Горњо.ј Угарској. Они, ко.ји знају положај наше јерархије и ирилике у држави, и о н>има воде рачуна, ти су просто регистровали и једно и друго и мирно чекали свршетак тог прелаза и развитак самог покрета, који је ишао и иде својим законитим и природним током. А они, ко.ји су имали свога рачуна да нашој јерархији нашкоде и горе и доле, ти су је тобоже из православних побуда и чуства, нападали и оцрњивали пред народом како прави сметње поменутим Русинича и одби.ја их, као да паметан свет није знао, да су ти њихови нападаји на јерархију имали за основ свашта друго пре, него љубав спрам православи.ја и ширеЊе православија. Људима, којима је ковфучијева вера једна од најлепших и најузвишенијих на свету, и који славе Кинезе што су измакли испред Европљана, те један другом веру не дира и што не водише ратове због вере; тима људима није стало до тога, што би неколико хиљада Русина прешло у правосавије, које они попа.јмање љубе. Да је нешто наша јерархи.ја послушала мудре савете тих „љубитеља православија", и упустила се у јавну пропаганду да све унијате Русине у Угарској приведе у православије; како би јој она слатко преко својих горњих нријатеља подметула ногу и одрнила као руске агенте. Ну, и ако се наша јерархија у том питању држала са свим коректно и законито поступала од дана прве пријаве русинских првака ив Изе, да њих 390 породица желе прећи у православије, до њиховог прелаза у иравославије; ипак се нашло патријота мађарских, које су могли само наши номенути пријатељи православија постаћи и осоколити да је нападну, како она тера руску пропаганду. Так'о су је због тога нанали уз остале листове, мађарски угледнији листови „Мађарорсаг" и „Будапешти хирлап". Услед тих нападаја, дао је г. Стеван Чампраг, копзиеторијални бележник будимске епархије и епископеки тајник, следећу изјаву у „Ујшагу" од 4. пр. м., која у српском преводу гласи :