Српски сион

Стр. 106

СРПСКИ СИОН

Бр . б.

господари рВфета бакалскога вђ — — тогда бвзстБ начални господарЂ Петр г б Ј шцкокђ , л^ћта 1787. Јан8ара 12. ГешргЈМ Столеоничг иконописецтп". На икони „Ок. Ннкоми Лр)(И(р{И л1 грл\'кЈигки ч8доткор(ца" стоји: „Спо икои8 приложиша господари рВфета брашнарскога — — — — 1737. л^ћта Мана 3. Геифгчи иконописецт.". Писмо поменутих молера, писато владици — митрополиту Георгију Поповићу у Темишвар гласи: Преосвешчењејши и словесњејши Г. Г. нам премилостивјејши отец и архипастир все милостивјејши. Сие наше донешение вашему Преосвешченству жалбу своју придлагаемо шчо никако невозможно нам живетисја от многих страних људеј котори имјењујутеја руветли нашего заната молерскаго за коих непризнаваете ни вагпе Преосвешченство ни наш магистрат ни светлаја администрациа, но тако ходе по епархии вашего Пр. и по селах нашему Ванату темишварском нарешчисја како једни страни и битанге котори нису ни у каковој служби ни дации јеја цес. и кр. величеству но тако ходет и нам здешним доста пакости дјејут идеже бисе нам здешним утревило у кое село или церкви посал примити да би могли себи комад хлеба своим трудом добити то неможемо од страних битанага понеже ми котори јесмо здешни своих домов неможемо оставити, да ходимо по села како битанге, но седимо сваки на своме дому и посао ожидаемо од сеоскија страни понеже и ми са сели и са стране живимо се како сами ваше Пр знате и видите јер из варопш никакова прихода ни посла неимамо ни болте, ни дућана ни какове друге терговине, но само совим једним занатом живимосе, и то свагда неимамо но много пути празни брез посла стоимо и пак гдеби се могло нам утревити посла у кое село или у церкви то нам тамо они страни и битанге отиду пре и посао приме и погоде и нам цену и посао кваре и мушчерију одбијају, за кое ми ниже именовани молимо се вашему Пр аки своему отцу и архипастирју за сие наше

доношение дабисте милост сотворили и нам руку помоћ дали за онакове стране и битанге шчо би они по селах неходили и нам наш џосао и хлеб неукраћивали зато молимо и сију жалбу придла гаемо вашему Пр. да ашче би по невозможности било вашему Пр. за сие дјело совершити шчо би стране и битаиге по селах возбранити когори нам пакостм дјејут, то покорно молимо се шчо би нам науку дали како будемо светлој администрации за сие дјело јавити понеже никако невозможно нам у вароши живетисе, јешче же паки молимо се за попа Костандина да бисте ваше Пр. јему запо ведили, нека чува свој петрахил да не ружи Бога и церкве и да невара света и људи, и јешче ние му доста шчо он сам дерзае пословати но јешче и битангами посао препоручуе и шнима заедно послуе, сим окончаемо и понизни вашему Пр. на служби остаемо и всемилостивнују резолуцнју ожидаемо Аћима, Јшанновичт. с. р. молерЂ Ја Л8ка Воинович 'б с . р. молерт> Неделко Попов с. р. молерт. ШербанЂ с. р. молерт. Геи>ргш Раните с. р. молерт. Априла 10. 1754. у НовоИ Вароши. Запис на поменутом кивоту у карловачкој дољној цркви гласи: Сш кувотг идћже части тћла Вож1Л Хранлтса болнихт. ради цркви Вћлградсгаа новбш вароши храмт. св. пророка предтечи и крстителн Јитнна рождества, приложи господарт. Л8ка ћ8рч1Л за вћчнш епомен -б раба Бож1л монаха Парееша при господин8 митрополитб 1 арх1епископ8 Бћлградском8 курт. Викентш Ј«;анновичго во лћто Господне аујгЛе (1735.) ва Бћлград^." Испод записа стоји на среди „Тома". Запис се овај налази на дољној страни сребрног кивота. На предњој нема записа, него испупчена слика Исуса Христа у среди у крстилници до појаса. а са стране 4 главе анђеоске, На крсту пак у истој цркви, стоји