Српски сион

Б р . 5.

СРПСКИ СИОН

С тр . 105.

тое премјепи се и закључено јест, да јакоже Архиепископ и Архиепископат Архиерејскаго имјениа насљедник јест, тако и долг да нанлатит. 33. На зактевание Гралишке нешачке ре гементе Обриствахтмијстора Гд. Евтимиа ЈБубобратича, да от законе супруге јелико до свезе брака разлучит се и инују цоимет, за резолуцију чрез јего Архиереа Славонијскаго јему да јавитсе, да он прошение свое постигнути не может, по тому что сам Гд. Исус Христос, Мат. 19. гл. повељевает да еже Вога сочета чмов-ккх не рлзлбчаета, и по Апостолу в' Корин. 1. носл. гл. 7. ПрикАзалсА еси жж'к, не ифи разр-кшжТд. В' случај же да би супликант сему Божију и Апостолскому указу повиновати се не хотјел, но поособ от супруги своеја жити хотјел, то препитание супрузје даст а во отречении сего преосвјашчен. Гд. Архиереј Славонијскиј надлежателству нротив јего да донесет. Смирениј Архиегшскон и Митрополит Павел Ненадович Бачкиј: Висарион Павлович Темиш: Георгиј Попович Славониј: СоФрониј Јоаннович Будимскиј: Дионисиј Новакович.

Храм рождества св. Јована у Новој Вароши. Носвећено г. Љуби Ковачевићу, умировљеном ироФеоору велике шкоде у Веограду. Д. РДанашњим даном постоји Нова-вароги у санџаку Ново-паззрском. У ХУН1. је веку називан Београд и Темишвар односно предграђа у њима Новом-вароши. Наишавши пре неколико година у карловачкој саборној цркви на три иконе у ' женској препрати — једна стоји с десне стране одмах над првим столом, а остале две на стубовима с десне и леве стране —, што их је израдио 1737. иконописац Георгије Стојановић за Нову-варош за храм рождества св. Јована предтече; не зна^асмо, које се место подразумеваше чод Новом-вароши.

У први мах држасмо да ће бити Нови-Сад. Ну, наишавши доцније на писмо молера Аћима Јовановића, Луке Војновића, Недељка Поповог, Шербана и Георгија Раните, пиеато у Новој-вароши 10. Априла 1754. владици темишварском Георгију Поповићу, из ког се може извести, да су они под Новом-вароши подразумевали Темишвзр, ил боље рећи предграђе; држасмо, да је поменути иконописац Георгије Стојановић подразумевао под Новомвароши Темпшвар. С многима смо се о томе разговарали и распитивали, да л' им је познато, да се у ХУШ. Темишвар ил његово предграђе називало Новом-вароши, односно да л' знају које се место у том добу звало тим именом. И нико нам не умеде шта рећи. Како имамо обичај, да чим где дођемо и наиђемо на какву стару ствар или икону, да је разгледамо да нема на њој каквог записа — једном у В. Кикинди наишавши на стару икону, умоли смо газдарицу да је скине, не рекавши јој за што то чинимо, на што нам она мало застиђена рече: је л' те хоћете да видите да л' нема паучине. Јесте одговорисмо јој у смеју и то, ал' подједно и да видимо ко ју је моловао —; дотпавши недавно у карловачку дољну цркву и нашавши на часној трапези кивот за храњење св. честица за причеснике, и крст, на кивоту наиђосмо на запис, из ког се уверисмо, да се под храмом рождества св. Јована претече у Новој вароши на иконама у саборној цркви подразумева београдски храм, а под Новом-вароши Београд односно предгра^е. Записи на реченим иконама у карловачкој саборној цркви гласе. На икопи „Господв веиики лрхшрж", стоји: „ С јбо икок$ приложише Господари Абаџие вљ храмљ господенћ Рождества св. Ји>анна предтечи в' Нов8к> варошљ тогда бвгстБ начални господарљ Стоннљ и господарт. Никола МилВтиновиччв л^ћта 1737. Мца марта 3. ГечфНи иконописецг". На икони „(га. 1имнн& предтечх и кр{ститмћ" стоји: „С110 икон8 приложише