Српски сион

В р.-о.

српски сион

Стр. 125.

опсењена, а светина Је светина, која не води евиденције. Дај Боже, да се не сврши тако исто и са иоменутом нревишњом одлуком у погледу по менуте нсплате. Његова (.ветост и као српски патријарх ч као председник наших највиших автономних власти и као прави тајни саветник Његова Величанства, услед датог јој вишег налога, није могла, ни хтела, ни смела, а да га не изврши. Да му се није одазвала и извршила га, знамо ми добро, да се нико том чину не би тако обрадовао, као господа око „Заставе", што би им се ншме исиунила њихова и њихових патрона жеља. Пошто пак Његова Светост није хтела ни том приликом испунити им „смерпу" жељу; на члановима је саборског < дбора да покажу солидарност своју са „Заставом", и да учине оно, гато она мисли да треба да учине Ал' молили бисмо, да се и та ствар као оно беочинске каје, не уступа на проучење посебном пододбору, да и она отиде у заборав. Кад „Застава" сумња у нашу тврдњу. да смо 3. бр. издали пре времена због изостављеног беловарског огласа, који је морао у своје време изићи; не ћемо јој кварити њену сумњу. (Свршиће се.)

ЛИСТАК.

V/

В е с т и. ' Посвебеае највисокопречаснијег г. др. Георгија ЛетиИа за енископа темишварског обавиће се у карловачкој саборној дркви у недељу 14. (27.) Марта. Кад ће бити његово устоличење, јавиће се благовремено. Ускршње празднике провешће нов епискон у Карловдима и светле ће недеље отићи у Темишвар. Саборски одбор сазван је у редовну седниду за 2. Март, Администрација. Упражњена парохија у Глини предата је у припремену администр цпју катихети пучкпх школа Николп Ерцеговцу, а протопопијат киринско глински пароху бовићском Милу Стрики. Нове српске земљорадничке задруге 3) У Старом Сивцу, 4) у Добановцима, 5) у Бабин потоку, 6) у ВовиЛу, 1) у КласниЛу, са неограниченом одговорношћу. Радосна вест. С пријатељске странс дознајемо, да је архивар митронолијско-народне архиве г.

Ђура ЂекиИ, коме се с мпого страна — наравно протпвничких — неоправдано пребацивало п замерало, да он не радп оно, што би требао да ради, већ да нискара за „Народпост" и брани данас оне, које је до „мајског сабора" свакојако пазпвао. до вргаио првп Том архивских сппса, у ком је говор од 1690. па до 1735. године. Исти гзноси осим предговора од СИН. стране нисане &1,, 562 писана листа &1. Онл, којп су завирили у исти Бекићев рукоиис, тврде, да је он пред сваким латинскпм и мађарским докоментом, у кратко навео п његову садржину, што ће вр 10 добро дсћи онима, који не знају те језике. У нредговору је опширно навео г. Бекић нсгорпју црквено народну нагаег народа од његовог преселења до данас, ставивши ;-е на становиште, да је наш народ прешао на ову страну, пошто је прво склопио уговор с царем Леополдом. И као нгго нас уверавају они, који су завпрпли у I. Векићев спис, он је ту своју тврдњу на основу нових неиобитних чињеница и доказио. С тога смо и љубонитни на псти његов спис, и дај Боже, да пе угачека гато-но реч куково лето, кад ће изићи, као гато чекају код нас толике нанисане стварп у „помањкању" новчаних средстава, од којих нам је на првом месту поменути Радићева монументална правнпчко-црквеиа дела, која чекају од 1882. мецену да пх изда. Г. Векић би добро учинио, да понудн свој сппс саборском одбору да га он изда, или ако исти не бн хтео то учанити, нек устуни уредшштву „Митрополијског гласника", нек га оно уз лист издаје у додатку. А како ће ако Бог да среће и здравља кроз кратко време „ Змај ", друштво српскпх књижевника, новинара п уметника ступитп у живот н отпочети свој благогворни рад — нацрт за иравила истог, већ је готов —, можда ће и оно примити па себе издавање поменутог I. Тома г- Бекићевог. Не би згорег бпло да г. Бекић понуди свој I. Том и друштву „Рада", које се бави издавањем књпга и новина. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј. Књижевне веети. (Српски илустровани лиот), Изишао је 2. број „Илустрованог Гласника" те ће од сад излазптп редовно свакога понедеонпка. У 2 броју су ове слпке: 1. козачка стража у Манџурији. 2. кнез Никола раздаје берданке својим соколовима 3. На-