Српски сион

СРПСКИ

сион

ш В р . 5

лука о Текелиној заклади и , и на ове речи: ,— — Његова Светоет патријарх иозват је да то учини као природни и врховни старатељ и застуиник Фондова и Фундацијц и председник Сабореког Одбора. Хоће јш овај поступак неки хтети схватити као неко комесаретво ас1 ћос, то је дабогме нг-просто ствар назора и у укуса " А знајући односе уредника „Народности" са Пештом, и да он по најире често доноси верне вести из министарства, кад-кад нре но што се за њих дозна и у Карловцима; били смо на чисто о томе, коме ћемо пре поверовати т. ј. да ли „Застави" или „Народности". И погато смо ми међутим и са меродавног места извештени били о номенутој исплати, нисмо имали нужде да верујемо „Застави", те смо с тога пишући поменуту белешку 29. Јануара с погледом на „Заставино" извртање ствари и рекли, да је благајна нар. црк. Фондова на позив Његове Светости као природног и врховног старатеља и заступника свију добара црк. нар. и Фундација и као председник саборског одбора а не као именованог кр. повереника за исплату поменуте своте, исплатила поменуту своту. А како је случајно при преламању изост^ло од речи и као природног — а не као именованог кр. повереника; то је „Застава" у својој уобразиљи — фиксој идеји, услед наше исправке, тај нага невини исправак изнела на велико звоно, направивши од њега право „источно питање", и своје верне известила, како је она знала, да је ту било сламања и преламања. и како ће изићи и то на видело. Та Бог је видео, каквог је ту могло бити сламања и нреламања, кад је у белешци „Ћст глата" у 2. бр. речено оно исто, што је речено у 14. бр. „Заставе", а у исправку у 3 бр оно што је речено у 7. бр. „Народности", односно онако, како је у самој ствари! Да нисмо ми измиелили и неистину рекли у нашем исправку, да је Његова Светост и природни и врховни старатељ и заступник свију народно црквених добара и Фундација, доста нам је да се позовемо на §. 2. У. кр. рескрипта од 10. Авг. 1868., где се тако именуе, и на високо решење министрово, које донесосмо у званичном делу. У осталом, издала Његова Светост упутство благајни за издаваше г. г. еиископима номенуте своте, као кр. ил владин иовереник а<1 ћос, а било као ириродни врховни старатељ; за то не може

она носити одговорност већ и с тога, што је министар у свом отпису, уништивгаи закључке саборског одбора у погледу неиздавања иоменуте своте, позвао је, да президијално без одлагања превишње решење Његовог Беличанства од 22. Окт. 1903. изврши. „Застава" рече: „Радознали смо, како ће „преломити" ту ствар патријарх Георгије у седници саборског одбора", а ми велимо: Радознали смо, како ће еаборски одбор „преломити" поменуто министрово регаење. Да не буде као оно с „беочинском кајом". Док су радикали били на „сокаку", онда су дрвље и камење бацали на саборски одбор — онај од 1 *-90. —, гато је пристао на извршење превишње одлуке, и г. др. Жарко Миладиновић је у свом „Тумачу" на стр. 328. рекао: „— — По нашем мишљењу сабор би требао, да донесе одлуку, да се против купаца беочинске каје иарница иоведе и истл натраг иоврати, јер није продаја учињена са приволом сабора", а кад је дошао у положај, да то своје мишљење и у дело може произвести, заборавио је на исте речи, те је у XXXVII. седници саборској од 6. Јулија 1902, предложио, што је и усвојено, да се поводом продаје каје без одобрења саборског, умоли кр. уг. министарство и кр. земаљска влада у Загребу, те да обавесте све судове да се црк. нар. добра не могу ни продати ни задужити без приволе саборске. Што се нак тиче продаје беочинске каје, да се уступе сви дотични сииси саб. одбору с тим, да у иогледу санирања ове повреде иредузме могуЕе кораке. ГГре тога је у XII. седници од 13. Јунија г. др. Миша Михајловић поднео предлог да сеизабере одбор од 15 лица. који ће све списе односеће се на продају каје ироучити и сабору поднети предлог како ће у тој ствари да поступи, ког је сабор усвојио и изабрао одбор. И кад је сабор 13. Јунија изабрао исти одбор, имао је исти и сувише времена, да до 6. Јулија проучи поменуте спиее, и сабору под несе предлог. Ал' како је исти врло добро знао, како стоји са продајом каје, и да се њена продаја и иредаја не може осујетити и повратити манастиру, а народу се то није смело признати, нашло се за добро, уступити исто проучење — што би рекла деца „кобајаги проучење" саб. одбору, који ево ни до данас није узео исту ствар у претрес, нити ће је кад нредузети. Светина је