Српски сион

Б р . 5

СРПСКИ СИОН

С тр . 123.

да и даље ради свој поеао и богати срнску литературу својпм трајним радовима. И кад тако стоји са штампарским и другим грешкама; питамо све беспрастрасне и поштене људе: како да окарактеришемо поступак наших листова „Заставе" и „Народности", који из номенуте грешке у 2. бр. и исправка исте у 3 бр., направише право истоуно питање? По прочитању шта ћемо навести, шта је „Застава" о њему рекла, а шта „Народност", остављамо на вољу читаоцима да сами по својој волј И крсте њихов поступак. „Застава" у 31. бр. од 10. Фебруара пошто је навела од речи до речи и нашу белешку „Исилатп " из 2. бр. и исправак из 3. бр. да нисмо ми учинипи исти исправак, не би она о истој нагаој белешци ни речи нроговорила, јер да је шта мислила на њу одговорити, не би то учинили тек после 10 дана од њеног изласка, те ио свом обичају надовеза и рече: „— „Српски сион" излази од нове године као зва ничан лист нашег архијерејског синода. Но као што се види, не номаже ни синод где је Димитрије Руварац уредник, а патријарх Георгије — директор". „Не могу да се нозову на онако дугачку штампарску ногрешку, иа је сад „преламање" криво. Знали смо ми и без тога, да је ту било сламања и преламања, али изићи ће и то на видело". „Упада у очи, да је 3. бр. „Српског сиона" изишао недељу дана пре рока. Уредништво вели, да је због једног беловарског стечаја, огласа". „Ком га везега оче Димитрије". Негато изостало, негато се преломило, а у ствари је учи- : њена незаконитост, на се не зна како да се исправи". На ово умствовање „Заставино", приметити нам је само ово, Узмимо, да „Застава" има право и да је наш исиравак у 3. бр. неистинит, и да у белешци „Исплата" у 2. бр. није ништа кривицом слагачевом при преламљању изостављено, него да смоје ми онако написали, као што је наштампана. И ако то узмемо, нитамо: да ли су у истој белешци изврнуте чињенице и је л' она неисти нито нанисана? Ако ико „Застава" не може и не би смела то рећи. А не може с тога, што би но онако написаној белешци „Исплата" у 2. бр. нагаег листа исплата г. г. епискоиа било онако нре-

стављена, како ју је она преетавила. јер је у 14. бр. „Застава" од 21. Јануара у допису из Карловаца од 18. Јануара (исти допис има своју историју. Онје датован 18. у недељу а у њему се вели како је у понедељак —- дакле 19. — пре подне исплаћена свота епископу Змејановићу. Како исти допис није изигаао у првом наредном броју за уторак, то се писац његов —један од вигаих чиновника народних Фондова — телегра®ски обратио уреднигатву да изиђе, и случајно је његов телеграм дошао у руке уреднику другог листа, који је разношача упутио на праву адресу). дословце речено: „— — Од министра Тисе дошао је отпис, којим сз патријарх именује владиним комесаром а<1 ћос за Текелијину закладу." А тако је исто речено и у поменутој нашој белешци „Исплата", само што је у њој уместо владиним речено кр. комесаром, што је у осталом једно исто, кад се зна да се и једви и други постављају на предлог министров. И кад тако стоји ствар, а уз то се номисли и на то, да је „Застава" полузваничан лист данашњег еаборског одбора, којој народно -Фондов ски чиновници морају да достављају записнике о седницама пре него гато изиђу у званичном органу, и да међу њима има и доиисника познатих и непознатих, међу које на првом месту бројимо онога г. ученог гато одлази и мзлази из званија са „Заставом" у руци, да би и тиме показао њеном ше®у своју благодарност на „службама" —; би л' било чудо, да смо ми поверовавши поменутом дописнику, по њему рекли, да је ГБегова Светост као владин повереник за исплату досуђене своте г. г. енископима из Текелијног ®онда исплатио им исту своту? Ми велимо да не би, и да ако ико, „Застава" није имала нужде ни повода да нас због тога напада. Ал' пошто ми нисмо поверовали „Заставином" дописнику, који је тенденциозно нреставио и изнео улогу Његове Светости, да би само оправдао онакво писање Маријусево у уводном чланку „ Комесар у мантији који је изишао у истом 14. бр., у ком је изишао и поменути допис, а нисмо поверовали с тога, што смо нашли у 7. бр. „Народности" од 22. Јануара — дакле иошто је њен уредник већ прочитао и номенути доиис из Карловаца и Маријусев уводни громоиуцатетли чланак — у бедешци: „ Нраљева од-