Српски сион

С тр. 102. ОРПСКИ

6. В. Ако естБ еданЂ Богђ, то как <л> МБ1 в^ћрВемо, да Огедг и Сбгнђ и светвг Д 8 х г б , еств Бог-б; От. Истино естБ, да зстб еданЂ Бог-б, и право в^ћрВемо да Отец г Б и С бшб и св. Д8хђ естБ Бог-б , брбо Богђ наштв едаи -Б естБ у сВштастиВ и естеств8, а троичанЋ у лпцахг. Леп«) и Јасновито наст. и! том-б св. нисмо учи, говорећи: три с 8 гб свид г ћтелств8шш,!и ; ОтецЂ, Слово и ДВх-б свнтбји, и ови три едино с 8 тб (Ј«?а. 5, 7., Мав. 28, 19.). 7. В. Како може бв1ти еданг Боп>, а три лица; Ог. Непитаите какц;, но в^рбите иисмВ, да таки> естБ. Три ес8 лица, какш што чбете, Отца и Сниа и сеаташ Д8ха, но едино свимђ тримЂ сбштаство и естество и божество, сила и слава, чесЈБ и ноклонеше, нераздкша, несћкома и никаквои твари иесообгцателна. И све што ч8ете Б018 сказано, какавг еств Богб наш г Б, (то с8 Божјн своиства) разбм-биге и в^рКите, да такавг естБ Огецљ, такав г Б С инте >, такав г Б и св. ДВ хђ . Ввгше ц> Троиц-к неиспитВите, ербо ово таинство и самимг. хербвгмшмљ недов^домо 6СТБ. (Наставиће се.)

Радња Архијерејеког еинода 1750. Приоиштио Д. Р. 19. Без наученија предположених в церкви учитиеја нареждепих, и прочих христианину приличних должносгеј, ни једии свјашченик вјенчати да дерзнет кого. 20. Чародјеи, волшебиици или врачари обојаго нола, ашче не престанут публичао нред церковију в примјер прочим да наказујутсја. 21. Во всја епархии да распишетсе да во всјех варошах и селах обшчине ири своих церквах еиитропа и нономара наредет и убо епитрона јако труждајушчагосја о нрибитцје церковном от прочих селских служб кромје порцие и десетка, а иономара

СИОН БР. 5.

јако свјашченику и церкви служашчаго от всјех данодајаниј и служб по древном обичају и при саборах еародних обшче учиненом о том уставу свободне имут за време, докље в' службје церковној сут. 22.' Епархиани старии и млади, мунлка и женска пола, котори в' це}жов особливо в' ираздники не ходјат во уреченое време не исповједујутсја ни причашчајут, и рибојаденија в' нјаток и среду, кромје диеј разр.јешених не остајутсе, от церкве да отлучатсја. 28. Народа иашего људие иоиеже без учениа, ни в' церковних, ни в' милитарских, но ниже провинциалних достоииствах и официах поступити могут, тако во всјех енархиах људем да огласитсе, да дјети своја у школу на науку посилајут, откуду не само научени, но к церковним, милитарским и нровичциалним достоинствам снособно ус тројатсја. Свјашченици же, кои би дјети своја в' паучение не давали, да јавигсја им, јако и сами бједу примут в' иарохиах своих, и дјети их на стенен свјашченсгва возведени не будут. 24. Нонеже от искуса иознало се јест, да ради того, что римокатолици нашего закона дјевице, и тако наших закона за себе иојемљут, между двје церкве бједствиа и анимозитети бивајут. Тако да запретит се народа и закона нашего људем, да от римокатоликов дјевице за себе не појемљут, ниже своих дјевиц за римокатолике дајут, иначе бо и свјашченик коториј такове вјенчати дерзнет, постраждет, а и они от сообшчениа отлучатсја, 25. Равно тако да запретит се да при церквах механе, игре, свирке, пијанке, бигве, буне, кавге и проча безчиииа не бивајут, занеже таковија правила свјатих отец от церкве отлучајут. Смирениј Архиепискон и Митрополит Павел Ненадовић Бачкиј: Висарион Павлович. Темиш: Георгиј Попович. Славониј: СоФрониј Јоаннович. Будимскиј : Дионисиј Новакович.