Српски сион

О тр . 148.

СРПСКИ

СИОН

вр. 6.

речемо тако!ђо нешто о том избору и то по дупш и истини. Прије свега ми држимо, да Сава није имао ни права тражитп мјесто окружног протопрезвитера. Он је ио милости кр. угарског министра богочасти добио дозволу да може свршатива богословију без испита зрелости и по свршетку богословије да може у пакрачкој диједези вршити душестаратељско звање, другим ријечима, у овој дијецези бити парох. Звање иак окружног протопрезвитера није оно исто што и звање пароха. Протопрезвитер окружни виши је од пароха, ма да је и он парох, јер окр. протопрезвитер ,је надзорник других пароха, он је орган управне власти црквене, он је достојанственик црквеаи. И ако је нашој дпјецези потребно и мање квалификованих пароха, није још установљено да јој треба и таквих протопрезвитера. Према томе била је конзисторија у поаву што Саву није припустила избору. Али дошло је до тога, да се стечај морао нанове расиисати. Нова конзисторија рјешавајући о молби истога Саве за исшо мјесто, за које је конзисторијом већ проглашен био као неспособан, ријешила је да је способан ! Да, али то је урадила конзисторија, која је случајно онако састављена била, као што сам у уводу напоменуо. Но нико није против те нове одлуке призвао и Сава је, поред три потпуно квалификована кандидата, од којих су двојица били и одлични ђаци, а и свештеници су такви, трећи је такође добар и потнуно квалификован, дошао да буде (зар у помањкању спремних потпуно кандидата?!) четвртим кандидатом. Савини пријатељи дали су се сада на носао. Камо они унру, тамо мора побједа бити сигурна, јер иде им све на руку и све као наручено, чак им посредно умију послужити и њихови противници. Да богме, нико више није питао ко је какав био ђак, нико не пита ко са каквом вољом и успЈехом ради у цркви, особито пак у школи (ово подвлачим, Јер имам за то много разлога), главно је ко је које партаје, па онда се према томе одлучује, да ли ће се копкати и тражити штогод, што би кан* дидата могло дисквалификовати, као н. пр. ако се подписао не ћирилицом (што у осталом ни ми не одобравамо, али сумњамо да и Сава није никада честито своје име латиницом подписао),

или ако случајно није рођен у нашој дијецези, јер најродољубувије свештенство наше диже се у „Застави" нротив странаца (!), и испитује сељак и то кулико је кандидат висок!! Имали смо да.кле бирати између четири (а не три) кандидата. Бар на биралишту обј&вљено нам је да су припуштени: Димитрије Витковић катихета средњих школа у Загребу, Милан Стоппћ парох из Уљаника, Владимир Милутиновић парох из Бршљанице и Сава Стојаковић парох смољановачки (= 4). Извешгач „Заставин" прогутао је читавог једнога! Конзисторијалним изаслаником био је окр. протопрезвитер воћински Атанасије Зорчић. Избор је обављен, али не онако како закон прописује, него онако како закон неће. Савине присталице на изборној скупштини знали су како стоје, они су знали шта су радили и шта су урадили, па су силом Бога хтјели да се гласа јавно. Предсједник изборве скупштине и многи чланови противили су се томе и позивајући се на закон захтјевали су, да се гласање обави цедуљицама. Но сила Бога не моли. Савини изборници претегли су и гласање је обављено ирошивузако■ нито, јер предсједник иопусти а конзисторијални новјереник допусти ту незаконитост! Али они који не гледају на лице, нријатељство, или корист, прогестовали су одмах против тога и тражили да то и у записник уђе. Па како смо гласали? Право српски ! Дошао из другога протопрезвитерата парох Зец, дошао из Дарувара опћински биљежник Сунајковић (вајни Србин, који је одхранио сина римокатолика, Хрвата, сшеклиша, али је зато тај кукавни Србин у питањима нашим црквеним одлучни )адикал!) и доитли још неки други непозвани, али не да мирно гледају и слушају, него нримједбама својим и осталим да изводе терор над скуиштинарима, који су ваљда ради тога морали јавно гласати. Предсједник попусти и у том, а конзисторијални изасланик допусти да се и то догађа. Но свршено је и то противзаконито и под терором обављено гласање. Предсједник прогласи, да је од 94 прозвана гласача 62 рекло Сава Стојаковић, 20 их је рекло Димитрије Витковић, 9 је рекло Милан Стопић, 2 су рекла Владимир Милутиновић, а 1 је рекао не гласам, свега дакле 94,