Српски сион

Б р- 6.

СРПСКИ сион

С тр . 149.

и пошто је 62 двије трећине од 93, проглашује П реД ''једник Саву Стојаковића са дви.је трећине гласова изабраниа парохом и окр. протоарезвитером пакрачким, а г. конзисторијални новје= реник допусти и то, да се јавно у скупштини убије 1 глас, који се одазвао кад је нрозван био и на свој начин и но својој вољи гласао! Тијем је незаконито започето дјело достојн о, т. ј. незаконито и занечаћено, а да је посље тогз> настало волико клиц&њв и ликовањв, о том не треба ни спомињати. Знамо пак и читали сло у „Застави", даје Сава изабран за проту пакрачког. Но ми држимо, да је прерано било, бар за овај мах, објављивати Српству знаменити тај догађај. Та за Бога, људи, још има и конзисторија ири томе посла. И ваљда ви немкслите да ће се о избору овом нашем судити и просуђивати у Новом Саду, или Карловдима код Кир Мите, па да ће се моћи све ово и овако одобрити. Ми смо већ у записнику изборном протествовали против насилно изведеног безакоња, онаЈ што је рекао да не гласа, ако је одржао ријеч, обратио се ваљда на конзисторију, да јој каже зчшто није гласао, јер нама је казао да, није смчо гласати! Осим тога било их је који су и сасгаву саме изборне скупштине приговарали, јер држе, да чланови одбора пакрачког, пошто аису за чланове изборне скупштине би* рани, нису имали ни право да у избору овом учествују; неки опет замјерали су што изборна скупштина није састављена према пропису, а с обзпром на ирисушни број изборника из протопрезвитерата, јер ови нису сви дошли, иа је требало онда мање бити и накрачких, но ми тај приговор нисмо одобравали. Чудимо се само да нико није, иопут конзисторијалног фишкала, приговорио и томе што су и администратори парохија били на избор позвани. Ваљда гек фишкал зна, закон, иа можда ће он и опет сам иодићи свој приговор, јер га ваљда није заборавио од првога избора. 0 свему томе имаће да суди конзисторија пакрачка, на тек ако и она буде могла и смјела све наведене незаконитости одобрити, онда ће истом Српство и нравославље бити спасено, јер ће се снремнији, способиији и достојнији морати повући у запећак, а пред њих ће изаћи г. Сава са својом спремом, коју је кр. угарски министар иорао надопунити, да бар буде у нужди довољна

за сеоског пароха, никако пак за окружног протонрезвитера најодличнијег протопрезвитера, или као што би ми рекли, за катедралног протопрезвитера! Ми мислимо да конзисторија не смије очи затворити пред очитом незаконитости и надамо се, да ће она морати дати прилике представништву нашег протопрезвитерата, да .још једанпут бира, па ако баш хоће, да се још једаннут обрука, јер овакав рад није друго него брука. Или можда ми немамо нраво ? Ако немамо, реците нам и ми у том случају молимо да и не штампате овај допис, него га баците у кош свој. За незаконитост, за неправду, за неистину, чак ни за оно што би било само и нецјелисходно за цркву нашу, или за народ наш, ми се неби хтјели никада, борити. Један изборник, у име њпх впше. * * * И ми се у павном слажемо с Вашим назорима, а и са иоднесеним призивима. У § 68. II. Е. кр. рескрипта од 10. Авгусга 1868, год. у ком је говор о томе, како се обавља избор окружног протопрезвитера, вели се и то : „ — У осталом поступа се но §§ 58. 59. 60. и 61.", а у § 58. у ком је говор о томе, како се обавља избор пароха и системизованах помоћника, вели се: — Свакп скупштинар уписује по једног од предложених кога жели, у осталом се поступа по § 16. II. Б.". У истом је § говор о томе, како се обавља избор скупштинара за црквену скупштину, ц у ком се велп, да се избор обавља цедуљицама. И поред тако јасног наређења рескриптуалног, да се и избор протопрезвитера окружног има обавити тајнпм гласањем, као што се и обављају из бори црквених скупштииара, одборника, пароха, ђакона, учитеља; ваистину је највеЛа незаконитост, што се у Пакрацу обавио избор протопрезвитера окружног јавним гласањем, који избор конзвсторија већ због те незаконитости мора прогласити за неважећ и нов избор наредити, који се мора обавити по рескриптуалном наређењу. Не чудимо се изборном председнику, ал се чудимо изасланику конзисторијалном. који није требао ни смео допустити да се обави избор јавним гласањем. А то није смео допустити све и да и не постоји законско наређење у том погледу, кад је видео какви су се непозванци међу изборнике помешали, шта су раднли и какав је терор морао владати, кад се један учптељ тужи, да због терора није смео гласати по свом уверењу.