Српски сион

ОРПСКИ

сион

Б р. 6.

6. ЧленЂ. В. 36. И то вћрВемо, да Хрктсев Спаств нашв восга от мр'твБ1Хт>: но гд г ћ онђ садг еств; От. И то пакгв в^рбемо ср 'дцемЂ, и устб1и исповћдВемо, да онђ встБ на небеси одеснВго Отца, царствВгоћи на в-ћки. 37. В. Каки> узиће онђ ко Огц$ на небо; От. Какш што и васкр'се силош божества своеш, такм томђ истомђ силом-б сђ прославенного пјхотјго своего облаком г б лагкимЂ ионнтЂ, славгш возиесесе на пебо, и пршм1о естБ сил$ и богатство, н прем^дростБ и крћпостБ, и честБ и славб, и благословенГе во вћки вћкшв-Б (Аиок 5, 12. 18.). 38. В. По челов&чествб ли ила по божествВ в&знесесе; От. Кто сме рећи по божестзВ; какш Богђ онђ свВд г б встБ и све исиолннва: дакле по человћчествб вазпесе. (Лбк, 24, 51., Дћн. 1, 6.). Или так« да речемт>, по коемЋ естествб пострада, и васкр'се, ио том8 и вазнесесе на небо: а по божествВ вазда у недрах^ очнхђ вств, то естБ, свагда са отцемгв вездесВштчЕ., 39. В. Но што дћлаетг на небеси; От. Сведочи нам -б тамо, да сћдитБ шдесн8к> Отца (Марк. 16, 19. Еф . 1 ,20. 21,, Кол. 3, 1.). 40. Б. А седећи тами>, что дМствбетЂ; От. И опетЂ сведочи писмо, да хода!4ствбет -б и) насЂ (Рим. 8, 34., 1. Јша. 2, 1.). 41. В. Что встБ то сћдити Хр^стВ «>деснВго Отца; От. Ие плотски валн раз8мћти сћдћнге то; но словом-б ећдити разВм^ти валл, да Хр1СтосБ сбгнт . божш и сбш'б человћческ1и у нрисвоепнои и обоженпоМ плоти человћческов, прим!о встБ величество, и сил8 и властБ надЂ всеми. Дакле кад се говори, да Вогђ Отац -б иосзди свгна своега возлгобленнаго как\« человћка, на престолћ своемЂ «)десн8и, разбмети треба, да все покори подђ нозе его. (*Ј"ал. 109, 1., Евр. 1, 3.). 42. В. Рекао си учителго, да Бој-б д 8 х-б еств, а д 8 хђ нлоти и кости неима, отк В дђ дакле Бог8 десница; От, Иреко деснице неразВмева се цросто

по человћческомЂ обБгчаго, десна р8ка, то бв1 6б 1 ло вретическо. Но десница овде значит сил8 и кр -ћпостБ божјш неадпредћлеипб (Фал. 37, 1., Фал. 117, 15, 16., Дћа. 5, 31). Так«) и сам -б Господ-б ноказа, што еслБ сћсти от десн!Јго Бога, говорећи с8дЈамЂ своимг.: от селћ бвдетђ сннђ чело вћческ1и сћдаМ отдесн^го сили божјн (Л8к. 22, 69.). (Наставиће се.)

Може л' епиекоп на једној литургији рукоположити више од једног ђакона и евештеника? Д. Р. И ако у св. канонима нема наређења, да епископ не сме на једној литургији рукоположити више од једног ђакона и једног свештеника; увео се у православну цркву обичај и правило, да се у том иогледу има тако носгупати. У заклетви епископској нриликом свога носвећења, мора да се закуне: — 10. Јешче објешчајусја — — — нерукополагати на једној литургији јереев и дјаконов во киждо чин по два и ио три и болше: но на коејждо литургији токмо јединаго јереа и дјакона, а на преждеосвјашчених литургиах токмо јединаго дјакона, јако чин имат свјатаја восточнаја церков, и јако сказует изложение свјатјејших патриархов (у старим хиротонијама стоји: Пајсеја Александријскаго и Макарија Антијохијскаго) и сушчих с ними архиереев греческих." Пита се, може л' у супрот томе, један епискон на једној литургији више њих руконоложити за ђаконе ил' свештенике? На то питање ево одговора. Владика се пакрачки Јосиф Путник као администратор арадске енархије, обратио с молбом митрополиту Стевану Стратимировићу из Арада 22. Априла 1819., у којој је рекао; „Милостиви Госиодине! Число рукоположитисја имушчих клириков јегнче велико јест, и ние ми можно јединаго по јединаго на службу руколоживше одољети, — ниже до два месеца совершити, — прошу убо Архипастирскаго и отеческаго благословенија еже мошчи ми: во сеј точију епархији, и за сеј текушчи