Српски сион

СРПСКИ СИОН Стр. 135.

Бр. 6

год , аа службје оњеј, в коеј никого во »ресвитера происвести не иму, ио два дјакона и обратно: јегда сирјеч ни јединаго во дјакона рукоположити не имам но два нресвитера хиротонисати. — И сие за капелу точију моју речено, и благословено да будет, а не за торжественују какову службу. — На ову је молбу Путникову, митронолит издао следеће решење 2. Маја 1819. „В сљед писанија Вашего Преосвјашчепства под 22. Аир. т. љ. ирикљученое разрјешение чест имјеју Вам с тјем сообшчити, да прежде служенија саслужашчему свјашченству тожде ирочитати изволите, Г. Еаископу Пакрачкому и администратору Арадскому ЈосиФу Путнику. Разрјешение. Господ и Спаситељ наш Исус Христос ооновави Церков своју на непоколебимом камени исповједанија, и пославши Апостоли своја проповједати Евангелие всеј твари, и иришествие св. Духа, и јако сам с ними иребудет до скончаии^а вјека објешчавиј, и давиј им кључи царствија Небеснаго јеже вјазати и рјешити, и јако свјазанаја и разрјешенаја ими на земли будут и на небеси свјазава и разрјешена увјеривиј их: Апостоли же и Богоглаголивих Отец сословие, на основанни Господнем зиждушчиј, и всја свјашченаја, и степени служенија, и власти церковнија благољепно устроивши, и установивши, заповједавше рјеша: да никтоже дерзнет прејти предјели Отци установленија; Но ашче каја недоумтенија и неудобства сили и немошчи человјеческија нревосходјашчаја објавјатсја постепеное Пастиреначалство, право нравјашчее слово истини, властију кључеј царствија Небеснаго даже и до нас худих и недостојних другонримателње доспјевших, — објавлением нрисно нрисушчија и всја немошчнаја врачујушчија и оскудјевајушчаја дополнајушчија Божественија благодати — да уврачавает, и исправит и разрјешит — јако да ио слову Господњу и на Небеси будет исправлено и разрјешено. Сего ради смирени раб Г. Архиереј Вожиј, по уставамже церкве подчинени! наш во Христје Брат, ниње Арадскују Богосиасаемују енархију правјашчиј Епископ

Јосиф Путник писмено прибјеже к нашеј мјерностн, просја и моља, да би от данаго по уставу, с присјагоју церкви објешчанија јако на каждој литургии јединаго токмо пресвитера и јединаго дјакона рукополагати будет, отрјешен бил, по тому наипаче, что долготрајушче бољезнију и по том смерти^у бившаго ондје и уже почившаго Епискона Павла ГАвакумовића) превеликое число свјашченства во оној епархији за ниње оскудјевает, и повседневное свјаш' ; енослужение отјало би ,јему премногое времја за отправление прочих, за церков свјатују всјачески нуждних д]ел и преиспјел би до неудобства ко множествених званија своего Архиерејскаго должностеј отправлен! ју. Мјервост убо наша, о нуждје сказаној достаточно увјерена сушче, по благодати и дару, јегоже наложением рук причастница бјаше објављает: јако разрјешаетсја и благословљаетсја Архиереју ЈосиФу силоју и благодатију Госпола нашего Исуса Христа веја благословљајушчеју, дополњајушчеју и разрјешајушчеју в м.јесто јединаго по три-четири пресвитера и три до четири дјакона при једној литургији, и точију в малој придворној Цркви, на сеј токмо текушчи 1819. год рукополагати, под сим нарочитим условием, да всјаческое старание имјеет, что би рукополагаеми, јелико возможно јест лучше за достојное, и полезное будушчаго званија отправление приуготовлени били. Амин. Дано в Карловц је 2. Маја 1819. года. ОтеФан Стратимировић с. р. (Цео је концеит овог разрешења написао својеручно Стратимировић). Из наведеног се види, да је било и у нашој митрополији случајева, да се могло на једној литургији више њих рокоположити за ђаконе и свештенике. Истина, наведени Стратимировићеви разлози нису бат такви, да се морало одстунити од постојећег правила, јер тек један владика ни у оно доба није имао толико званичних дужности, да не би могао сваке недеље одслужити у капели из јутра по једну службу, нити је толики број био кандидата а ни нотреба, да се морало поменуто разрешење издати.