Српски сион

сион

Б р 6.

Кад се узме у обзир да је исти владика Путник у своме писму од 9. Дец. 1818. Станковићу, рекао : „— — От воведенија. до днес једнако попим у канели велико варадске букве, — — а потешко је до 600 попова таки упамтити — доказ је, да иије било баш таке потребе, да се издаја разрешење, све и ако је Путник и рекао у истоме иисму, да у Араду има више посла за месец дана но што је имао у Накрацу за две године. (Види 10. бр, о. л. за 1903. стр. 310.) Ал' Путник је био љубимац Стратими ровићев, те је за љубав његовог комадитета изнашао оне разлоге за учинити му по вољи.

Архијерејско-народни договор 1742. г. Приошитио Д- Р. Патријарх је Лрсеније ЈовановиЛ Ша■ кабента првих година по своме нрелазу на ову страну, (прешао је 1739.), имао обичај да позива на договор архијереје — епископе — и народне прваке, и да се с њима посаветује о важнијим црквено-народним стварима. То је он чинио с тога, што Беч све до 1744. не допусти држање народног сабора, и на истим се договорима сиремала грађа за сабор. Такав један договор из 1742. навешћемо овде, који обичај да се и доцније одржавао, питање је : да л' би данашњим даном стајали овако као што стојимо, и да л' би све око, што су наша црква и овострани народ претрпели и доживели, морали претрпети и доживети. Сам записник тога договора гласи: Предложение кое аз братствам вашим и благородиам господетвам вашим на скупа договором собственим за благое те проразмотрение нредставити судих, како следует: 1. За арадскаго коим иступишесе предјели канонов наших сприетием двух енархијах, можетли при тјех обоих без поврежденија совести нашее остати кое мње невазможно видитсе: како уж и в' Бечје ва сесии народној закључили јесмо. Что же и како ваше разсуа?дение в' том дал^ше. 1 1 Вдадика арадски Исаија Аитоиовић уз своју је епар-

Г. Архиереј Арадски на уречени и отреждени термин нашего соборнаго састанка правилне да позоветсја: на которое позвание да јест должен пријти, вини ради сицевија правилне о сем по канонам да исправление сотворјатсја. Такожде да от великоварадеквја и особливо от себишкија епархии от клера и народа по 2 персоне от каждија позовутсе елово и отвјет да дадут, чесо ради варадскују епархију оставил, а себишку чрезправилне примдл. 2. Ради ексарха шлавонискако, кои тимже безнутием поступати намјерает, еиископски характер на себје придобити, против чега за поданој от Бога и Јеја кр. вел. власги всачески иротестирам, и ваш разлог у том изискуем. 2 0 сем отредисмо: да от клера и народа с јего Блаженством согласием потребитаја протестација к Јеја кр. вел. двору сотворитсе, да сего ексарха чрез путное намјерение всјачаски воспетитсја и он под арестом овамо да цоведетсја на соборни суд, да би се таковаја новина пресекла. 3. За г. брата будимскаго 3 и помежду им и пургерством будимским нашего парода, бившее и сушче несогласие, в коем нотверждение јурисдикции нашее сатисФакциом исправљено, реченоме несогласие примирено чрез совестни наш разлог видјети хошчу. Сам г. Архиереј и тако должен на уреченаго еостанка термин позвати се прити; потом от градушчаго соборнаго состанка да се им соборним согласием отредит ко мисија, котораја опамо во мјеета надле жашчују инквизициу и суд обчи страном да сотворит. Такожде две персоне от варошан будимских да позовутсја на состанак соборни да придут. 4. Разумевше пред возступлением нашим в' предјели сие, амаерковича(Јамбрековића) и Матулаја в' народе нашем учињених <1>алишагом несрећи узрок, настоешче, такожде за благо бити судим, не само ова два рехију примио без одобрења патријарховог и себишкувршачку. Договор у Бечу, ког патријарх епомиае, то је онај од Маја 1741., чиј смо рад навели у 17. бр. за прошлу годину стр. 526—629. в. тач. 26. 2 Овде се подразумевао СоФроније Јовановић, потоњи владика пакрачки. 3 Владика Василије Димитријевић.