Српски сион

Б р . 7. СРПСКИ СИОН

страначке групе, пошто вуци, који се око тора вуку, ако их не на^у збијене уз пастире, него раштркане, још више ће их проредити. Нека се удруже, но док су растављени, нека се не уеуде њега као архипастира иа једну или другу страну привлачити, а најмање против права и цравде, пошто он мора у средини стајати да би могас јаз, који је међу њима пукао, засипати, путеве међусобноме приближавашу утирати, и у братски их загрљај спајати.* Напослетку позива их све топло за сараднике своје. После је тога приступила полиш. оиЛина из Бач. Фелдварца, где је нови Г. епископ одрастао, под во|ењем опћ. бележника г. Стевана Ловаса, који га је поздравио овим говором на мађарском језику: „Ваше Преосвећенство! ПресветлиГосподине! Налогом представништва фелдварске опћине, као и побудом душевне нам радости, престадосмо Вашем Преосвећенству у тој цели да Вам приликом посвећења за епископа, како у име оних, који нас овамо послаше, исто тако и од наше стране, топли и срдачни поздрав изразимо. Дођосмо, да к' високом успеху сјајнога унапређења Вашега Преосвећенства не само срећу пожелимо, но и благослов од Вога испроеимо Вашем Преосвећенству са том жељом, да Вам Свевишњи времена даде, да по нади својега народа познаника и хиљада поштоватеља, своје место заузмете,. и са њега Својој сјајној способности на дику домовине и Цркве кроз дуги низ годинб важности дадете. Уверени смо о томе, да Ваше Преосвећенство не ће заборавити ону опћину, у којој Вам се колевка љуљала, него да ће ма и једном честицом своје топле љубави удостојити нас, који се само радовати можемо, да је наша опћина могла сведоком бити лепога развитка детињства и * Новопостављени Г. епиекоп не припадајући ни једној политичкој странци ни листу, ииа потпуно одрешене руке да може положај свој над странкама заузети. Сарадња његова на једном политичком листу, која је у том листу код његова животописа споменута, своди се, као што емо меродавно извештени, на уступање за штампу неколико његових говора истом листу о еабоРУ 1902. године. Прим. ур.

С тр . 183.

младости Вашега Преосвећенства, којом радошћу одушевљени кличемо: да Господ Бог поживи Ваше Преосвећенство на многа и многа лета!" на који је иоздрављени одговорио прво на мађарском, па за тим и на српском језику: Мило му је, да нису заборавили онога, који их свагда у срцу носи, и који се са правом њиховим назива. Уверава их, да је данашња слава и слава њихова. Нзихово мило село помогло је одређењу Вожјем да га Господ данас милошћу својом обаспе. У њихову је врту одрастао; они су га у своме крилу и на својим рукама одњихали. Њихово место дало-му је драгоцене по живот прве утиске у слатком му детињству. Да нису они његове помагали, ко зна како би се довде попео? Да није код њих гледао ваљане људе, ко зна какав би постао? Захваљујући им се на љубави њиховој, коЈа га, као што види, није до данас оставила, моли их да највећу пажњу поклоне васпитању њихове младежи, како би њихово место вазда узорито остало, како би Господ и на даље милост своју на њега изливао дизањем синова њихових. Даје им благослов, да га и кући понесу од њихова искрена земљака, који ће их се и од сада свагда радо сећати. Затим је приступила цркв. оиЛина из Бач. Фелдварца (а са њоме и изасланство Сри. Пев. Друштва и Сри. Читаонице ) под вођењем г. ЈЕмила Маринкова ц. и кр. капетана у миру, који је новога Г. епископа поздравио речма: „Заступништво српске православне црквене општине, срп. цркв. певачке дружине и срп.читаонице бач-фелдварске, поздравља у име својих суграфана искрено посвећење Вашег Високопреосвећенства за епископа темишварског са топлом жељом: да Вас милостиви Вог одржи свагда здрава и крепка и да саслуша оне молитве Ваше, које сте Ви данас пред престолом Творца и пред Вашим високопретпостављеним а свију нас светим Патријархом нзрекли. — Живио и сретан био!", на што је иоздрављени нагласио између осталога црквеној општини да је