Српски сион

С тр . 184.

СРПСКИ СИОН

Б р . 7.

њихова школа ударила темељ његову образовању, а Црква њихова да га је у детињству везала за Бога везом нераскидљивом. Мило му је да цркв. опћина напредује. Одобрава установу певачког друштва и читаонице по народно образовање, које треба унапре^ивати, пошто оно што народ добије у детишству своме у школи, и ако је важно, није довољно за живот. Обећава да ће их скоро походити. За тим је приступила на поздрав сакупљена родбина под вођењем гђе Милице БогдановиЛ, ро^- ЛвтиЛ и више шјединих особа из места и са стране. У 2 сахата по иодне био је свечани ручак у патријарашком двору, на који беше иозвано и дошло од ирисутпих на свечаности најугледнијих гоетију са стране и представника корпорадија из меета, до 70. Ред здравица започет је здравицом Његове Светости Његову Величаншву нашем љубљеном краљу Фрањи Јосифу Првом, у којој је рекла, како је и данашња свечаност један нов доказ очинске љубави и краљевске милости Његовог Беличанства спрам наше правоелавне цркве, уваживши једногласно од св. Архијерејског Синода обављени избор и нотврдивши га поред којекаквих приговора, поднесених од познатих смутљиваца и у мантији и у каиуту, Ценећи и уважавајући ту милост Његова Величанства, која утврђује познату оданост српског народа, у тој радости благодарним срцем подиже чашу у здравље Његовог Величанства са жељом: да Му Свемилостиви Бог умножи дане жпвота у потиуном здрављу, како би могао и на даље чинити милости и нашој Цркви и народу. Живело Његово Величанство! Присутни поздравише ту здравицу с великим одушевљењем и ускликом. За тим је Његова Свешост нанила здравицу високим Владама у Угарској и Хрватској, које су мудрим својим саветима допринели, да је избор Синодски нотврђен. Истина — рече — да је данашња кр угарска влада тек од скора дошла на владу, али је и за ото кратко време своје владавине, показала знаке и доказе своје добре воље снрам наше правосл Цркве, те

је нада, да ће п у будуће спрам ње бити иаклоњена. У то име подиже чашу у здравље преставника и једне и друге владе. Живели! После тога је новопосвећени Г. еиискои Георгије наздравио Св. Архијерејском Синоду Митрополчје Карловачке овако: Ваша Светости ! Преосвећени Оци! Мили гости наши! Душа ми још гори од узбуђење, срце ми је зажарено, те једнако бије силпо, осећаји кључају непрекидно све од чудпога плама дапашње ватре духовске. У том расположењу морам да тражим себи олакшања и са овога места у речи живо}. Осећам ире свега тежину осећаја захвалности према освећеном Сабору архијерејском наше Митрополије, а чини ми се осећаћу је целог века евога, ]ер свето коло архијерејско, поверивши ми дар небески, који се не да гбичним мерама мерити и земаљском вредношћу оценити, задужи ме дугом, који ее не да никад одужити. Са срца свога ево скидам те осећаје захвалности, стоиљене са врелим молитвепим жељама: Нека Дух нремудрости, разума, страха Божја и крености богато излива благодат своју на то узвишено тело, од којега као од сунца тела небеска, евако духовно тело у Цркви нашој треба да прима топлоте, светлости, снаге и живота! Нека и моја лепта ревно доириноси да се у освећени Сабор архијереја наших усели са свима даровима и плодовима тај исти Дух, без којега ни у Сабору томе, као ни у другом телу без духа, нема живота, него само мртвила, трулежа и кужења! Нека родбинека веза, која је толико силна у љубави, иопуштању и самопрегорењу, — и за коју некоји, ио себи на зло наклоњеии, масле да ће се у том освећеном телу у зло изврћи — послужи баш као најснажпија иодлога склапању међу члановима онога једнодушнога савеза, који том телу највише приличи, и који наоружан вером чуда чини. Преиспуњен тим жељама дижем ову чашу у част Свјатјејшега Синода Митрополије Карловачке! После тога је исти иреосв. Г. еиискои нодигао чашу у здравље Његове Светости Патријарха Георгија овим речма: Захваљујући се топло Светости Ваш<>ј и са овога места како на љуб^ви очинској пре-