Српски сион

Б р . 7.

СРПСКИ СИОН

ма мени, тако и на овој сјајеој гозби у част моје маленкости, уверавам Светост Вашу да ћу све оно што изрекох данас у храму Божјем, и делима исповедати. А сада сл< бодап сам дићи ову чашу у по вољно здравље Светости Ван1е се многим искреним жељама: Нека Вас Господ над силама небеским на крми брода Свога сво јом руком крепком и мишцом високом и од сада непоколебљиво одржава! Нека дојакошњи заштитници В ши, славни победоносци Георгије и Димитрије и у будуће штитом својим одбијају отровне стреле од главе Ваше! Нека споменици Ваши и од сада у нашу повесницу запиеују име Ваше, златним словима која не ће моћи нико избрисати! Нека умукпе ломњава грома, и хука буре, нека онеми и ишчезне једном над Светошћу Вашом, и на разведреном обзорју нашем нека сијне једаред сунце радости, мира и задовољства, те обасја како утруђене и брижне мрнаре брода Христова, тако и немилостиво по пучини витлане путнике — злопаћени народ наш ! Нека Превечни Бог, који влада временом и годинама, продужи живот Ваш у снази тела и духа крепости, да за подвиге добре дочекате још на овом свету иаграде у венцу признања дела ваших од верне пастве своје! То је смисао мојих жеља, које одавно у молитви шаљем на подножје небескога Цара, али које данас необично силно избијају и к небу се дижу. Живели нам дуго на многаја! За тим је Његова Светост напила здра вицу новоме Г. еиискоиу Георгију, рекавши му, како му је до сада био синовац а од сада најмлађи брат, те ступајући данас по милости Божјој у ред овопределних нравославно српских архнјереја, ступа уједно и у ред вођа, бориоца п браниоца св. нравославне Цркве, која у данашње време потребује неустрашимих и спремних поглавица. Па св. Архијерејски Синод тражећи неустрашиме и сиремне борце а нознавајући његову спрему. одлучност и својства. про нашао је, да ће бити један од најбољих бораца за нрава наше иравославне Цркве. А оно исаоведање дапашње и обећање дато иред лицем цркве даје му јемство, наде и уверења да ће он својим животом и ра-

дом оправдати оно поверење и оне наде које се очекују од њега. И у то име, нека га свемилостиви Творац уздржи у животу и здрављу много година на корист православне Цркве и милог народа. Живио! И ове су здравице поздрављене с великим одушевљењем. После тога захвалио се на томе нови Г. епископ и наздравио је присутним архијерејима Г. Г. ЈГукијану и Ммтрофану овим речима: Дижем ову чашу у здравље овде присутних преосвећених архијереја наших, којима сам захвалан за њихов долазак, молитве, савете и помоћ о свечаности ово], желећи им љубави и поверења пастве и мирна и берићетна рада у винограду њихову. Старијем брату желим још да стече неувели венац заслуга по целу Цркву нашу заузимајући се у седишту своме, близу „царскога дивана", за животне итересе њезине, уверавајући меродавне о традицијоналној и пожртвовној верности нашега народа према узвишеној круни и о истинској љубави његовој према домовини својој, крвљу засведоченој; објашњавајући прилике наше и сузбијатући подземна ровења непријатеља наше вере и имена. Другоме пак брату желим да по урођеној својој љубазности, отменом понашању, такту и окретности затоми помоћу Божјом свемогућом дубоки јаз у седишту свом, одакле је пре неколико година потекао широм онај кобни извор отрова, који је све верне овостраног срнства љуто разјео. У свему пак као најмлађи, бићу им ревни сарадник и искрени брат, више него рођени, — везан за њих сродством Духа Светога, силнијега у делима од крви иредака. То желећи и исповедајући кличем: Да живе иреосвећена Г. Г. епископи Лукијан и Мишрофан! За тим је високопреосвећени Г. еиискои ЈГукијан наздравио представницима ц. и кр. војске , изразив радост, што види застунљене при данашњој свечаности и угледне заступнике ц. и к. војске, која као бранич миле нам домовине од иомамних непријатеља, а нодједно и чувар реда и поредка у држави, заштићава и наше светиње, нашто се у име присутних захвали« г. умировљени г. генерал Марко Кнежевић. После тога подигао је високопреосве-