Српски сион

С тр. 186.

СРИСКИ

сион

Б р , 7.

ћени Г. еиископ Митрофан чашу у здравље родитеља новог Г. ешскоиа, којих је срце пуно радости што су дочекали овај радостан дан, да виде свога сретнога једиица уздигнута на тако високом положају, где ће моћи користити својој Цркви и народу, иожеливши им дуга живота. За тим је у име епархијског темишварског свештенства наздравио новом Г. ешскоиу г. архимандрит бездински Исак Дошен, изјавивши ире свега захвалност свештенства темишварске еиархије Његовој Светости и св. Архијерејском Синоду, што су им изабрали за дијецезана Г. др. Георгија Летића, а подједно и славу и хвалу Његовом Величанству на иотврди. Окренувши се Г. епископу Георгију, рече му, да њему, који заилази у више и ниже слојеве темишварске епархије, може веровати, кад му каже, да је његов избор на све стране широм темишварске епархије иза< звао истинску радост, а и како да не изазове, кад је његова спрема, добра воља и енергичност нозната у целом српству. Наиоменувши за тим, како се и у новинама труби, како у темишварској епархији влада највећи неред, што баш ие стоји, ношто и ако и у њој има нереда, има га и у другим еиархијама мање више, чему су узрок саме наше ирилике, који неред њега не треба ни мало да буни и плаши, пошто ће га он иоред своје спреме и воље уз суделовање свештенства и истинских родољуба лако моћи савладати, и увести у колико се може — ред. Те и ако ће имати да доста своје снаге и времена уложи у савлађивању нереда и увађању реда, има ће — рече —- више да је уложи око савлађивања романске најезде Пожеливши му живота и здравља, уверен једа ће делом посведочити и достојан се иоказатн љубави иародне, те кличе му искрено: Живио! А носле тога у име народа из енархије темишварске наздрави Г. еиискоиу др. Живко Богдан , градоначелник Велико Ки= киндски, рекавши, како је при данашњој слави у цркви видео многа весела и раздрагана лица, ал нико није данас тако био радостан, као ми, будућа паства новоностављеног Г. епискона Георгија. А наша

је радост потицала отуда, што смо тврдо уверени у његову спрему и дораслост за то узвишено место, те тврдо уверени, да ће он у пуном смислу речи испунити и своје обећање и нашу наду, кличе му у име народа српског епархије темишварске искрено : Живео! За тим је новоиосвеЛени Г. еиископ захваливши се нежним речима на напитим својим родитељима и њему здравицама, подшао чашу у здравље својих будуКих епархијана, пожеливши им свако добро. За тим је наздравио јеш свешшенствту обојега реда; застуинику римокатоличке цркве иречасном г. Вилиму Бичу месном жуинику; милим гостима са стране, и иредставницима месних власти, после чега се г. др. Лаза Секули^, народно-црквени тајник захвалио новом Г. еиискоиу овим речима: Кад је Ваше Високопреосвештенство по свршетку данашње св. литургије примило из руку Његове Светости жезао правленија, држали сте свој говор, који је био леп и по облику и богат по садржини, а одмах додајем да је на све присутне учинио најлепгаи утисак. На мене је нарочито утецао део говора о Вогу и о дужностима епископа према Цркви, а неопи сано јако завршетак говора о захвалности и оданости Вашој према евојој врховној поглавици црквеној, прома Његовој Светости патријарху. Ну слушајући тај говор, а слушајући и сада са разних страна нанизане лепше од лепших здравичне речи и посред ове радости и весеља, у мени се јавља осеКај који ироузрокује дисхармонију у души мојој. . . Од куда тај осећај? Где му је узрок и шта га одржава? У вашој беседи бејаше једно место, које говори о „распуђеном стаду". Ово је место изазвало овај осећај, који ми мути радост. А зашто? Да ли може бити стога, што В. Високопреосвештенство не би било довољно спремно, са чисто духовне стране, да управљате повереним Вам стадом, живом црквом? Не лежи узрок у том, јер сам уверен, да је В. В. потпуно спремно за тај свој позив. Него оно место о „распуђеном стаду", које је изазвало и одржава у мени горњи осећај,