Српски сион

С тр . 1б4.

ОРПСКИ

СИОН

бр. *1.

Видим ангеле НВегове, где облећу душе. надвијају се над њима, уче их и чуиају, и ликују, ако једну спасу. И та ме слика необичном снагом испуњава. Видим још и друге разне слике, величанствене и одвратне, веселе и тужне, које батре и које поражавају. Па куда да се прво окренем? Шта прво да посматрам од свега тога? ТПта пре свега да помислим у овом по све новом стању и положају ? Најснажније мисли, које ми сада искрсавају и роје се у духу, и најмоћнији осећаји, који кључају у срцу моме, стапају се у молитву Триједноме Вогу, и траже са силовитошћу излаза. Боже Велики и Дивни! Створитељу и Промислитељу неба и земље! Тебе благосиља душа моја у свако доба! Хвала је Твоја свагда у устима мојим! Прими из дубине срца мога захвалност на досадашњем премудром во^ењу. Од утробе мајчине па до данас милост ме Твоја није заборавила. Твоју руку осећао сам свагда, у низовима добра и зла, У добру давао си ми снаге, да се у злу, које ће за тим доћи, не поништим. У злу пак јачао си срце моје, и учио си ме да ее у добру, које после зла обично долази, не понесем. Када сам оно као младић бескорисно лутао са мислима и осећајима својим по неродним степама царства духовнога, не налазећи нигде мирна склоништа — од једном си ме снажно привукао к'Себи, и не даш ми се више од Тебе удаљити. Пре краткога времена чињаше ми се као да видех чудну слику: титанску борбу духова. Дигоше главе подземне силе да се опру данашњем силаску Духа Твога. Ричући изиЈјоше у свет, на нечастиву војну покренуше пород свој. Многи маловерни рекоше тада за душу моју: нема му помоћи од Бога. Али Ти си Гоеподе штит, који ме заклањаш, слава моја; Ти подижеш главу моју. Ради њих поравнио си у напред пред Собом пут мој; у устима њиховим не беше истине, гробом отворе ним постаде им грло, језиком својим обмањиваху. Ти који благосиљаш оне, који Те слушају, и оружјем благоволења увенчаваш, пустио си да се избезуме, те по-

ставе што веће границе Промислу и гато јаче. уставе Духу Твоме — да би их по том, једнога трзнутка. дахом једним С,војим славно развејао ! Благословено нека је име Твоје, јер Дух Твој, где хоће, провејава ! Владико Сведржитељу ! По неизреченом Промислу Твојем и многој доброти Твојој повераваш ми данас апостолство Христа Твога, које се чува као наследство у Цркви Твојој. Ја се клањам судовима Твојима, јер су неиспитани и премудри! Подвргавам се вољи Твојој, јер је она најсветија! Под кров крила Твојих прибегавам, јер су ме она толико штитила! У службу Твоју предајем сву дугау и срце, све мисли, осећаје, жеље и тежње, јер си Ти пут, истина и живот! Са Твојим благословом јесам, све гпто јесам. Са њиме ћу стајати и пацати. Ја ничега немам гато нисам од Тебе примио. Ти си ми све дао, Ти и расиолажи са мном! Учи, освећуј, управљај, опомињи и саветуј, обећавај и прети. чуда стварај по слузи Свом најсмернијем! Пронеси ме кроз таму и самртну сенку као видело, да би људи видећи добра дела, прославили Тебе, који си на небесима! Учини ме пастирем добрим по угледу Најбољега Архипастира, који душу за стадо полаже! Укрепи ме, да у драги ми народ српски унесем живу веру у Тебе и у моћ Цркве твоје, да му срце љубављу зажарим, те у њега мир и слогу усадим, да пробудим у њему наду на бољу будућност и вечни живот, унесем духа и истине у богослужење Твоје, и посејем по душама верних својих најдивније врлине, које урођавају свестраним напретком у жи воту јавном као и домаћем! Постави ме на послетку и на крст мученички прави или духовни, за доказ да сила Твоје вере није напустила стадо светосавско — ићи ћу и тада за Тобом, носећи крст безгласно, по угледу Твога Свесветог Јагњета. Ти Господе Најштедрији, који заповедаш над небесним силама, и без којега ништа ке можемо чинити, услишај молитву моју! Не лиши ме извора Твоје светлости, која живот даје! Не начини од мене видело угашено! Усели у мене снагу Христову! Прослави име Своје! Помози ми Милостиви! Оснажи ме Неустрашими! Јер Теби припада цар-