Српски сион

Вр. 8.

њега и после њега, мудри и паметни говори увиђавних и родољубивих Србаља, изговорени које у саборима, које у зборовима и штампи, није од сабора 1790. послушан, што је главни узрок, да смо и после осведочења, да од Тамишког Баната као српске области нема ништа, тако рећи до јучерашњег дана живели, а многи и данас живе у обмани, да ми имамо право, и да ће нам се кад тад морати дати посебна српска област! Не само да је познати легендиста Оандић све до своје болести сањао о српској војводини, него многи и наиш полишичари и књижевници и данас сањају о њојзи. Што .је народни сабор од 1790. донео онакав закључак о Тамишком Банату, то је главна заслуга комесара Шмидф >лда, који ,је као што се види из наведеног извода под I. из писма земунског аосланика на том сабору Јована Максимовића, писатог земунцима 15. Августа, навео сабор да захтева посебну територију, што ће је и добити, пошто је ТО тобоже и дарева жеља! Текелија, знајући за ово обећање комесарово и говор, за то га је онако и осудио у сабору. И ако Текелија није изреком наспоменуо име оних, којп злоупотребљујући царево име, сеју раздор између српског и ма|арског народа; знао је добро и комесар и његови верни, као и сабор, на кога се оне односе. Због тога и није Текелија постао конзилијаром илирске канцеларије. Да је Текелија имао право, што је рекао да Срби не ће и не могу добити посебну те)иторију, као и то, да не стоји тврдња да је царева Леополца II. воља и жеља, да се Тамишки Банат уступи Србима; показала је скора будућност. Да Срби Тамишки Банат не ће моћи добити као своју територију као што рече Текелија у свом говору и због тога, што о томе нема говора у привилегијама српским, и да цар Леополд не може и не мисли уступити им га; то се види јасно и из писма митрополита Отратимировића под Ш. Стратимировић је у почетку 1791. отишао у Беч, да види шта ће бити са закључцима темишварског сабора. 0 ономе, што је у Бечу о раду његовом чуо из уста самога цара Леоиолда II., известио

Стр, 205

је у писму своме наведеном овде иод П. и III. карловачку конзнсторију. И ако су ова два значајна Стратимировићева писма од 1791. еепрекидно лежала у списима — актима — карловачке конзисторије, и ако се од тога доба до 1848. променуло толико и толико конзисторијалних бележника и фишкала, који су требали да и иста акта од 1791. разглеце, којом би приликом и на њих наишли; они или никад у њих не загледаше, или ако и загледаше, не нађоше за нужно, да оба поменута писма Стратимировићева обелодане. Тако исто, и ако је цар Леополд II. још 23. Априла поменуте 1791. у Флоренцији издао решења на закључке темишварског , абора од 1790., међу којима се нздази нод бр. 8. следеће решење: „— — Тамишки је Банат још под владом царице и краљице Марије Терезије са Угарском сједињен, и то сједињење на садашњој дијети по закону потврђено, од куда се види. да је уступање тога предела, у ком би се илирски (српски) народ здружио, немогућно." „Народ дакле нека чека да ли и кад ће Његово Ц. Величанетво у будуће да морално тело састави, и који ће му део земље премилостиво да уступи за добро наћи". („Акта сабора варода српског у Темишвару 1790. држаног и царска рјешења" II стр. 6.); — није се све до 1861. изнело на јаввост и ово решење Леополдово. А да се то учинило, питање је, да л' би мајска скупштина 1. Маја 1848. могла и хтела прогласити српску војводину, и ца л' би благовештенски сабор 1861. могао и хтео доиста онакве закључке донети о српској војводини! Да се то знало, питање је велико, да л' би се већина мајске скупштине дала од реакције, а сабора од 1861. дала завести од комесара Филиповића, да је дошло време, да се „састави морално тело", обећано 1791. царем Леополдом! Сам поменути извод, односно писма, гласе: I. „— — Код генерала и комесара јуче сам био на подворењу с други депутирти и овако нам је говорио: Краљ није Бам краљ но ошац, а ја ~Ку Вам биши брат а не комесар. Шчо год радите, само земљу ишчите, да Вас не зову укуЛане но домаКје".

СРПСКИ сион