Српски сион

С тр . 204.

СРПСКИ сион

Бр. 8.

Овде ћемо коју да проговоримо о тражењу посебне територије 1790. Оабор је темишвареки сазват због тога, да послјжи као страшило Мчђарима, који по смрти цара Јосифа II. грдну опозицију чинише Бечу. „Митрополит је Мојсије Путник, 1790. отишао у Беч ради нослова народа и свештенства с намером и с договором са осталим владикама, да би радио да се народне нривилегије узаконе у мађарском уставу, и да би искао за народ једнако уживање прбва и грађанских погодности, али на предлог неких народњака, који су слепо ревновали, иринуђен беше мисао своју променути, па испросио да буде народни сабор 15. Авг. 1790. у Темишвару, кога не доживе; јер умре после неочекаване тридневне болести 28. Јунија и. г. у Бечу, што је и сам иокојник веЛма желео, него да буде ирисутап на сабо-ру, гито Ие бити ише године а . (Гласник друштва срнске словесности VI. стр. 52ЈЗ.). Ово је о Путнику наиисао сам Огратимировић. 0 ненадној смрти Путниковој, свашта се говорило. Немци су говорили, да су га Мађари, а Ма-ђари, да су га Немци отровали. Како је Путник што би се данас рекло био више „мађарон'% и желео слогу с Мађарима, те да се српске привилегије инартикулишу од угарске дијете, ^ако би ирестало титрање с њима и трчавице због њих; извесно је да Мађари нису имали повода да га трују, ако већ није умро природном смрћу. Народњаци — националисте — од 1790. дадоше се и они као и 1769. заварати — сад обећањем посебне територије —, те натрчаше комесару — управо Бечу — на лепак. Кад је у 4. седници саборској од 7. Оептембра 1790. у присутности ц. к. комесара барона Шмидфелда нрочитан предлог у смотрењу будуће судбине сриског народа живећег у Угарској, изјавио је комесар : „ Банат на против, у коме скоро сам православии народ обитава(!), и ког згодно положење и граничење с оним провинцијама, које ће опет освоЈене и са облашћу народу српском опредељеном сједињене бити, и будући што сједињење Баната с краљевином Угарском још уговором и законито закључено није: то се чини да је Банат на.јзгоднијн предео, који би се народу српском за териториум оиределити могао".

„Комесар позове скуиштину — сабор да о томе зрело размисли, и да се изјасни, коју област она за народну конзистенци.ју за потребну сматра и захтевати жели ? И не би л за то Банат најзгоцнија област била?" „Цела скуиштина иристаје на шо, да се Ванат за теришориум оиредељује и изјасни се, да ће свевисочајше дозволење и решење ов.е најпонизније молбе, коју се поднети усуђује, с најблагодарнијим срцем примити, и како би од колена на колено царска та милост и великодушност остала — — —". Српски родољуб Сава Текелија у свом дугом говору, бадава је упозорио сабор, да се Тамишки Банат не може ирогласити за сриску земљу, рекавши у њему и ово: Тамишки Је Банат и сад, а и некад је био угарском краљевству утеловљен, и његова је екскорпорација законима краљевина и кр. заклетви са свим противна, шта више не одговара ни најмање нашим иривилегијама. А и закони краљевства забрањују свако оценлење ма које територије од Угарске — . Очекујете ли ви, да краљ презре сеетињу заклетве, да ногом ногази законе краљевс.тва и да ван наших привилегија, које су иначе врло праведнима умецима описане, још већс концесије даде? Безбожно је ово само и у главу своју уселити, и не слаже се ни мало са поштењем срца, на што је наш народ свагда полагао своју славу. Постидно је заиста и иротив Бога се греши на ово само и помислити! Отуда се јасно види, да је празна и неоснована вика оних, који се, да у вама страх побуде и цил евоју иостигну — не сшидеше шрубити да је екскориорација Баната краљева воља и шстојана жеља. ТТТта. је повод, да су ови до тог степена неразборитости дошли, да су излишно држали и узрок навести, за што ову екскорпорацију сам краљ жели? Они обично говораху, да он у ту сврху екскорпорацију жели, да народ наш буде посреднпк између краља и између мађарског народа; и да се њиховим називањем послужим: да се он као стражар постави! Непоштене заиста, бесрамне и неправедне речи, које — дочим краљеву милост вређају — семе неслоге међу поданике сеЈу, и сваки иолитични грех, који се помислити може, у себи сакривају — — —". И овај говор Текелијин, као и многи пре