Српски сион

Б р. 8.

СРПСКИ

СИОН

Стр. 203

Ковиљ и Војловицу К. 3500, укуино К. 49.500. У П. кл. пало би на сваки поједини манаст ир по К. 1500, укуино: К. 6000. У Ш. кл. пало би на сваки манастир по К. 700 укуино К. 2800. У IV. кл. иало би на прва три манастира по К. 500, свега К. 1500. на друга три но К. 400, свега К. 1200, а на даља трп по К. 300, свега К. 900, а на последњи К. 100 — укупно у овој класи К. 3700. Свота оД К. 62.000 неби имала биги „вишак", већ стални годишњи автономни ирирез за просветне сврхе, од ког би 2 ' 4 ишло у клирикалнч фонд , дакле К. 31 000, ј| 4 у манастирски фоид^ дакле К. 15.500, и 1] 4 била би за издржавање монашке школе, односно монашког семеништа , дакле К. Љ.500, када би и досадашњи разрез за ту школу престао, што би појединим манастирима олакшица била нри остваривању горњег приреза. Горњи кључ удешен је приближно према данашњем фактичком ириходу манастира. У колико се ириход у будуће повећа, т. ј. у колико буде још и годишњег вишка било, половина нек иде као до сада у клирикални фонд, а половина би требала да се иодели међу братством дотичног манастира, када би се кроз то исто и подстрекавало, да уложи сав труд и умење, да се задужени манастири што пре одуже, а иметком слабији, да се материјално унапреде, зашга би свакако братства морала бити стална и без приволе настојатељеве их никако без нужде трансферирати, нити за парохијску службу употребљивати, када само из реда свог излазе. Осим прве класе манастира, који би имали д,а плаћају готово 4 ] 5 истакнутог ириреза, осгало би наостале обзиромшто су неки задужени, неки пак имовно слаби. Кад се пак одуже и ојачају, биће код љих У оној мери више „вишка", у којој мери сада мање ириреза дају, За гаранцију ради сталног и фактичког Јилаћивања „прпреза", служила би плата ма.= настиреких братстава, коју рачунајући према еаборском решењу за манастире ирве врсте са К. 2400 настојатељу, К. 5С0 намеснику, К. 400 еклисијарху, и К. 400 економу, укупно К. 3700X8— Кџуна 29.600, а за манастире осталих класа са К. 900 настојатељу,

К. 500 намеснику, К. 400 еклисиарху, укупно К, 1300X18— К. 32.400, целокупно плате манастирских братстава даклем износе од /{. 62.000 гато се пак нодудара са прирезном свотом од К. 62.000. У случају дефицита, па бага у свима манастирима, из половине горњих плата накнадио би се прирез, гато износи К. 31.000, од које би своте половину добио клирикални фонд, а другу половину манастирско семенигате, те би та два наслова у сваком случају на горе означене своте сигурно рачунатн могле. Ово су мисли, које загрејавају писца ових редака у хригаћанској жељи, да се дугогодигања рана на нар. црк. телу Карловачке митронолије једном залечи. На калуђерима је сада да покажу да нису до сала протествовали из пакости, већ из начела., дочим је дужност саборског одбора, да сваку праведну тежњу и предусретај калуђерски вољно гшихвати, те ако је могуће, да се то по заједнички живот нас свију несретно и већ несносно иитаље једном крају приведе. __ <4јј. Тамишки Банат нееуђена територија српека 1790. Д. Р. Како се у привилегији Леополдовој од 20. Августа 1691. рекло: „— — и оћемо, да под управом и располагањем сопствених власти исти народ заостати, и старе повластице од Нагаега Величанства милостиво му дароване уживати и по својим обичајима без узнемиривања живити може. — —није чудо гато је српски нароц — који баш није био увек скроман у својим захтевима — на основу тих Леополдових речи, тражио за себе у неколико пута посебну територију — земљу, у којој би он био господар. То је он тражио по некад што је у истини држао, да на то има права, а по некад боме и по туђем наговору. По туђем наговору, тражио је он у два маха, на два народна сабора, посебну територију. Први ју је пут тражио на сабору темишварском 1790., а други пут на мајској скупгатини 1848.