Српски сион

СТР. 208.

СРПСКИ сиоа

бр. 8.

„ будимски: СоФроније Кириловић „ вршачки: Вићентије Поновић „ карлштатски : Петар Петровић дворски актуар и секретар Таубе илирски народни секретар Павле Ненадовић синодски тумач: Клачањи Пошто је д. и кр. комесар дана 21-ог гореозначеног дана месеца и године, као на дан отварања од њеног цар. и краљ. Апостолског Величанства за нужно нађеног еписконског синода, данашњи дан определио за продужење синодске седнице нодсећа он сакупљени синод на свој ири отварању Синода држани говор и на Синоду уручену највишу цар. и краљ. инструкпију, која распрнвља о увађању до брога реда код илирског клира и народа, те и у данашњем кратком говору свом ставља на срце Синоду, како би нужно било да састави један Регуламент, пошто се у изданом г. 1770. највишем регуламенту многа тамо садржана опредељења делом изменила, делом се пак у извађању боље расветлила. У тој намери препоручује цар. комесар приседницима епископима, да сваки са собом понесе регуламент од г. 1770. и сравни са пројектом новог регуламента, како би пре седнице материјал упознати, један с другим сравнити, те према томе свој уо!ит удесити могли. Пре но што би се приступило испитивању новопројектираног регуламента наномињу Митрополит и енископи: Прво: да њима у прописаном за дочек цар. комесара церемонијалу као и у превишњој инструкцији за држање садашњег Синода тешко нада откривање глава, пошто то још ни код једног сабора ни синода није било, чиме се они с једне стране лишавају једног дела свог епископског одела, које без камилавке обући не могу, камилавку саму пак по њиним штатутима не скидају нигде осим у цркви једино при примању свете тајн, езбог чега ири овако свечаној Функцији морају у домаћем руву свом појавити се, с друге стране пак морају изјавити, да на овај начин нису цар. комесару указали ону почаст, која је у њиховој цркви и народу уобичајена. На ово цар. комесар изјављује, да ће

ову наиомену превишњем двору предложити. Друго: пошго 1-во они у два поштанска дана преко недеље имају коресионденције, нарочито што се од високе илирске дворске депутације инФормације и извештаји често траже са означеним термином, го би се они од свакидашњих седница синодских апсентирати морали; моле, да се у таке дане, пошто су у поштанске дане при саборима и синодима и до сада слободни били, од седница поштеде; 2-го да, се у случају болести митрополита истоме рипска сЗес18е саопште, као што је то и до сада обичај био да му се о расправи реФерира и преко тога његов уо!иш изиште, те да закључак одмах потпише, о ће ако се један или више еиископа разболу, или имају иначе оправдана разлога, из седнице изостати, да им се дозволи, као што је и досада било, да другог епископа супституишу и да истога за расправу и гласање и писмено овласте. На то упозорује ц. комесар 1-о да се ови синодски послови имају претпоставити свим другим пословима, 2-о да у случају одсуства митрополита остаје у седници синода сениор (најстарији епископ) који место митрополита заступа, што је за убрзавање пословања згодније; 3-е да пошто је супституисач^е и досада било уобичајено, то истоме ни у будуће не може бити замерке. ТреЛе: пошто се из 6. тачке превишље инструкције за Синод види, да РБено Величанство жели, да перо воде Актуар и народни секретар, и да протоколе узајамно нотписују и да се ти протоколи у немачком језику сачинити имају, а обичај при генералним народним саборима и одржаним Синодима био је досада тај, да се од народне страпе вођени протокол водио на народном језику, те пошто су епискони тога мњења да ц. комесар и актуар такав на илирском језику сачињени протокол потписати не би могли, пошто ћирилскоме нисму нису вични — то епископи држе, да бн за очување досадањег обичаја најзгоднији начин био тај, кад би се нротокол актуара, који се и онако мора највишем месту подпети, преписао још у јед