Српски сион

СРПСКИ сион

С тр . 209.

ном ексемплару, кога би ц. комесар и актуар рго 8упо<1о иотписали, а илирски протокол, који се води за народну архиву, имао би се иотнисати од свих епископа. На то одвраћа ц. комесар да од превишњег прописа за овај пар одступити не може, но да ће жељу епископа на превишњем месту изложити. Четвршо: пошто би оним епискоичма, који или немају регуламент од 1770. код себе, или не владају немачким језиком било јако незгодно, да без претходног међусобног саветовања о иредложеним питањима. перемпторно своја вота дају — то моле за дозволу, да се о оним нредметима, који се 8упос1аП1ег имају раснрављати, цре или иосле синодских седница пссаветовати могу, чиме бисе са највишега местаиаложено убрзавање решавања знатно потиомогло. На ово примећује ц. комесар, да је ово претходно саветовање излишно, јер ће се при сравнивању старог и новог регуламента ићи од тачке до тачке, ири чему ће оним епископима који немачки не знају, илирски тумач тумачити; но уверава да «',е 8. тачка прев. инструкције нема у том смислу схватити, као да иревишњи двор изриче неповерење своје синоду, но да је то само ради убрзавања послова од нрев. двора наложено, пошто је Њено Величанство у смислу 9. тачке инструкције само из обзира на верске и дисциплинарне ствари сазив синода дозволило. Пето: да ће им тешко пасти, ако ће у смислу 7. тачке ирев. инструкције за синод, при инструирању важних поднесака који се овде осведомити не могу, и који се превишњем двору поднети имају, морати ириложити оригинале међу којима су илирском народу најмилостивије подарене чривилегије, решкрипти, декрети и ине резолуције, — те моле да се од прилагања оригинала дишпензирају, но да их ц. комесару само покажу и да преписе истих и ли ц, комесар или актуар видимира, тим више, што се концепти и протоколи свих тих споменутих оригинала код иревишњег двора налазе, а народној архиви је дужност да те оригинале сачува. На што ц. комесар изјављује, да су оригинили нужни за снабдевање какве молбе; ОРПОКН ОИОН 1904.

но нада се да се ту народне привилегије не подразумевају, пошто су исте већ предате у штампу, но он ће ипак молбу митрополита и епископа нревишњем двору предочити. Чиме је за данас прва седница закључена. 3 а ii и с н и к друге седнице, 24-ог септембра 1776. држане. Они исти из прве седнице. Но пропису превишње инструкције буде занисник прошле седнице како од синодалног актуара, тако и од народног секретара прочитан и нроиисно инструиран, и одмах по томе приступљено читању новог регуламента. Када је синодски актуар почео читати нацрг регуламенга, напомиње матрополит и приседници епископи, одмах на почетку, како у њиховој цркви неки свештеници но реду иду, и да је само једини архиђакон, који само нри архиепископији ностојати има, означен носле архимандрита, — то би се по њиховом немеродавном мњењу имало ово дометнути: Игумани, јеромонаси, монаси, иротоирезвитери, ирезвитери, архи-ирото- и (јакоии и остало свештенство, као што је у нацрту даље означено. Пошто је актуар читање нацрта наставио и дошао до пасуса, где превишња земаљска влада најмилостивије ујемчава народне нривилегије, благодаре епископи са митронолитом најпонизније на томе, и дају знати, како би желили, да се на њихову утеху и радост поименце спомену они заслужни цареви и угарски краљеви, који су верној илирској нацији привилегије даровали и потврдили; и да се спомене изречно, као што је то у регуламенту од г. 1770. и године 1743. у којој је сада славновладајућа царица привилегије потврдила. Ц. комесар одговара на ово, да би последњи додатак био додуше излишап, но да ће га инак нретставити превишњој вољи и расположењу. Пошто су дакле три прва параграФа јасно и разговетно прочитана и иснитана, и пошто су епископи при рашчленавању у 16