Српски сион

Бр. 8.

бесно, гди 1) исполнетсе весел1а (Фал. 15, 11.) 2) васпртмбит, венад-в живота (2. Тим. 4, 8.. Прем 5, 16.) 3). и ва вћки в4ки)вг наслаждатисе бВдб лицезр-ћнјемт, Госноднимђ (1. Ј«>а. 3, 2., I. Кор. 13, 12.). 22. В. А какав -б ће 6 б 1Т и живот-б в"ћчнБШ тсбжденнБШЂ; От. И они ће 6 б1ти безсмр'тни и нетл^пни: но пакЂ они свега тога хоће се лишити, што ће нраведни нршмити. брбо отгнаниће бити от лица Господнн (Мае. 7, 23.). И то ће имт> 6 бгги нестрпима м8ка в' гризен1и совести ихг. 23. В. Неће ли им-б 10Ш' б каква м$ка 6б1ти ; От. Хоће 6 б 1ТИ всеконечни) многоразлична, каки>ти 1) вавр'жени 68 д 8 тђ вг пед-Б огнепнбн), и т8 бВдетБ плачБ и скрежет г б зВбиЈм-Б (Мав. 13, 42. 50) 2) ПребВдегБ на нихг скр'0Ђ, теснота и 1аростБ Господна на в^ки (Гим. 2, 8. 9.) 3) СшћстгБ ихђ оганв (Фал. 20. 10.) 4) Сакрбшетсе и скончаготсе (Иса. 1, 28.)5) Поид В тђ от клетвБ1 в'б па1$б8 (СЈр. 44, 13.). И свако зло хоће ихђ ностићи. 24 В. Неће ли ихћ Господђ кид-б год г б помиловати; От. Вавек -б непомилбетЂ. Зато пишесе 1) шго прочее неуслБШШГБ ихђ Бог-б (Ј«»а. 24, 8. 9.) 2) Потребнтсл от книг-б живих-б (Фал. 68, 29.) 3) И далеки> от них1> спасен1е ббдетЂ (Флл. 118, ст. 155.) 4. вБгше неузретЂ живота (Ји>а. 3. 36) 5) Ниже царства бож1и наслћдлтЋ (Гал. 5, 21.) 6) ниже внидбтЂ вђ покоМ (Евр. 3, 11.) 7) но всегда м8чими преб8д8 (2. Петр. 2, 9.) 8) и вавИжг, неизбаветсе (Евр. 10, 26—29.). 25. В. Тимч> начиномг м^ка та ббдетЂ безконачна; От. Таки> естБ. Каки> нраведпБгхтБ радостб , таки> и неправедннх -б м8ка естБ безконачна, и то вгтб бож1е правос8д1е и иравда. Зато говорит -б СнасителБ: што оганБ ихђ еств неугасагогцш (Марк. 9, 43—45.) и оганБ в ^ чнбх В (Мае. 18, 8.). и чр'†неумирагогцји (Марк. 9, 44. 46. 48.). Добро дакле говори апостолЂ, что они м$к8 прЈимбт-Б, погибелв в^чнВго (2, Сол .8, 9.). 26. В. Чини нам -б се то ће 6 б 1 ти наитежа м8ка, што конца неће имати;

От. Таки> естБ. Надежда избавлешн свагда облагшава м8к8 и тамницб, а гди надежди неима, раћасе 11'чанн1е. Зато говори пророкт.: Помош/в ихђ обв ^ћштаегБ во ад^ (Фал. 48, 15.), т. е. безг надежде помоћи пребВдбтЂ во в г ћки. 27. В. Што валн да чинимо мн, да избћгнемо м В к г б , а животђ вћчнБШ наслћ димо; От. Паштите добро, да хоћете умрети, помните, да ћете предстати на с В дђ , помБгслите жестокостБ и в 1 јчностб м 8 к г б , ноМБгслите радостБ и весел1е безконечное. И поминагоћи научите се добро творити, а от злихг дћлЂ бћгати. Такоћете м 8 кђ избећи, а животтј вћчнБШ, блаженБгв наслћдовати. Помни, говори сваком8 СЈрлхЂ, послћднла твол и во вћки несагр'](нниши (С1р. 7, 39.) Наставиће се.

Манастиреко питање у Карловачкој митрополији на почетку евога евршетка. То велико и за решавање тешко питање у Карловачкој митрополији, на којем до данас сви полетарци на автономном пољу опробаше своја нејака жута крила; као да не ће дуго још бити пробни камен за чврстоћу и чистоћу појединаца у појединим нашим политичним партијама на црквеном нољу! Оно, на што се тако дуго са зебњом ишчекивало са обе стране, и са пододборске саборског одбора, и саизаслате депутације калуђерске; ових се дана и дочекало. Саборски закључак у погледу издавања манастирских земаља под закуп, и протести калуђерски нротив тог решења, скинути су са дневног реда, јер је дошло од „горе", да сабор има у том питању према 4. тач. 19 §. саборског устројства штатут донети. И смирени се оци друкчијем решењу нису ни требали надати, дочим се „силници" уверише, да ништа силом не иде, јер у природи нема скока. Па и природа горњег питања, изискује правилно решење своје без скокова. И да је сад надувати штатут, и сабор да је на окупу, — питање би то било ваљда већ и на крају свога краја.