Српски сион

Б р. 9. СРПСКИ

свештенства. Првом уредбом установљује се мировина само свештеничким удовицама и прииомоћ сиротној деци њиховој; другом уредбом узакоњује се мировина не само удовицама и васнитна приномоћ деци умрлих народно -црквених чиновника и проФесора, него мировина и овим чиновницима и проФесорима, као што је и ираво. Дакле, поред ове две мировинске уредбе парохијски свештеници остадоше без своје мировине. Зашто ? На то питање један је правилан и истинит одговор, а тај је: зато, јер се о парохијском свештенству није водила довољна брига. Али, можда, чиновници и проФесори право на своју мировину стичу већом уплатом основних улога у свој мировински фонд , него што је уплата свештепикових улога у мировински фонд за њихове удовице и децу ? Не. Парохијски свештеник н. пр. уплаћује и 1200 К основног улога и сваке године 6% камату на тај улог, а чиновник и проФесор */ 4 од своје редовне плате и сваке повишице, а 2°/ 0 годишњег прилога од своје редовне плате. Свештеник, дакле, и ако уплаћује у фонд већи основни улог, и ако годишње плаћа већу °/ () камату на тај улог, он тиме осигурава мировину односно припомоћ само својој удовици и деци, а чиновници и проФесори мањим основним улогом и мањим годишњим °/ 0 приносима осигуравају мировину и себи и својим удовицама и васиитну припомоћ својој деци. Пођимо и даље. Прочитајмо 1 § нрве и 1 § друге мировинске уредбе. Онај 1 § гласи: „Да се удовице и сиротна деца свештеничка сачувају од крајње сиротиш и нужде , оснива се мировински фонд за удовице и сиротну децу православног свештенства". .. Онај други § пак гласи овако: „Стално намештени чиновници код нар. цркв. митрополијских и епархијских власти, ироФесори источно-православне срнске богословије, источно-правоеланих срнских гимназија, источно-православних српских учитељских школа, учитељи и учитељице источно-православних српских виших девојачких школа моту^ ако су потпуно задовољили условима ироиисанима у овој уредби, захтевати за себе, своју удовицу и сирочад или мировину или отправнину

СИОН - С тр. 247.

или пак васпитну припомоћ из Фонда, који се овом уредбом оснива." Зар не осећате из оног првог §-а несигурни дах милосрђа према крајњој сиро тињи и нужди, а из овога другог §-а громки глас сигурног ирава на мировину. Али прочитајмо, браћо, и 22 § нрве уредбе* и одмах ћемо с болом осетити, како је несигурно и оно милосрђе у 1 §-у те уредбе, јер задржава себи право и снагу, да од мировине свештеничких удовица и сирочади „саразмерно одбија", дакле да исилату мировине смањује — (не смањујући, дакако, уплату нити основног улога нити годишње °/ п камате на тај улог.) Има ли таквог паређења у мировинекој уредби чиновника и проФесбра? Нема. Њихова и њихових удовица мировина и васпитна припомоћ њихове деце не може се смањити никад. Не може, јер то уредба не дозвољава. Дакле, поред већих основних улога и већег годишњег % приноса на те улоге, што их свештеници уплаћују у мировински фонд својих удовица, свештеници остадоше без својих мировина, а њихове удовице и сирочад стоје увек под Дамокловим мачем „саразмернога одбијања" од њихових мировина и нрипомоћи. Мировински фонд чиновника и проФесора освгуран је са писарничком пристојбом од хипотекарних зајмова, који се издају из народно црквених Фондова; осигуран је субвенцијом нар. црк. неприкосновеног и клирикалног школског Фонда. Да, само мировински фонд чиновника и нроФесора. Сигурно зато, јер парохијско свештенство није достојно и нема никаквог права на субвенцију тих Фондова, нема права на поменуту нисарничку пристојбу. Нема ни поред 11 § У. А. превишњег кр. решкрипта од 1868. Каквом је мером ово сабор 1892. ме рио, по којем принципу и Финанцијском кључу и правилу поступао, ја не знам, и не ћу даље да испитујем. Ја даље не ћу * „У случају, да би се број умировљеника толико умножио, да камате и годишњи придови не би довољни били аа подмиреље постојећих мировина и припомоћи, у томе случају имаће се од сваке мировине и припомоћи саразмерно одбити, колико управа вавода (?!) овога ва потребно пронађе."