Српски сион

С тр . 230.

СИОН

Б р . 9.

з1уаг, пе ирогогШ, уес опот ]јиђау]ји Кпб1оуот, којот је оп зуе пагобе па кпги ођићуаИо, гато1Ш. Мј 1 па§ пагос!, гјуето. јзргетјјебап! ето 2ајес1по еа гагНспЈт копЈеејјата, парозе еа ро кг\1 пат ргауо81 а V п о т ћгасот ЗгћЈта. Л т е4ијто зе 1>га6о, ткаЛа Ђ0(Шг, та оШиЛа 1о роИса1о, з^газНгпа". . . Мутан Је глас, али много нам поручује. Госп. Коренић не говори бадава. Он има и разлога за оно што говори. Он зна, да ће се римокатоличко свештенство у народу хрватском с неке стране потјерати и повести у страсну борбу против православних Срба. Зато и моли браћу своју, да се не даду завести у службу страсти. . . Копље које је ударено у срце народа хрватскога, наперено је и на срце народа срискога. Јака је рука која тим копљем управља. Оно ће ранити и срце ирапослапног народа сриског у ХрватскоЈ и Славонији, у Босни и Далмацији! Ако је у гласу г. СтЈвиана Коренића било што мутно још и нејасно,' сад је већ све јасно и бистро. „НгуаГзЊ" је у потпуној форми објавило рат Српству, рат којему је сврха уништење Српства у земља.ма хрватскилл, а то су све оне земље, чак и до најмањег комадића, у којима и на којима живи и српски народ. У тим зелгљалга хрватскилг мора нестати свега што није хрватско , становници тих земаља морају бити Хрвати, језик њихов мора бити хрватски , застава хрватска. Сриству је изречена слгртна пресуда. »Нг^аГзШ« је има да изврши. Рат је отворено објављен, рат страшан, крвав и ужасан . . . А иравославље? С њим »НгоаШоо« мудрије збори и подмуклије поступа. Најприје га одјељује од Сриства , а онда га ирекрштава у „ грчко-источњаштво,« па таквоме нуди чак и савезништво неко у борби „против развратнима, безбожнима начелима и проти атеизму"! Како тако, иравославље је дакле ипак некако пардонисано. Јесте мудри, господо латинска, мудри

јесте, ал' што више говорите, све се више и издајете. Трубите у свијет да нећете дирати у вјерска ирава шљедбеника других вјероисповијести, а иравославној одмах поричете право, да се поноси именом својим, под којим је вијекове проживјела, него је ви у колијевку повијате, на крштење носите и по свом адету крштавате! И када сте од иравославне цркве направили што желите и када сте је тако примакли ближе ономе што ви хоћете, онда јој великодушно обећавате чак и савезништво у борби ,,'против развратним, безбожним начелима и проти атеизму, који је и њој опасан". Разумијемо вас. Сами се хвалите, да је крајњи циљ ваше борбе „обнова и препороћај свега у Исусу Кристу ", у вашим пак устима значи то толико, колико да сте рекли: обнова и препорођај свега у хрватским Земљама ио калуиу римокатоличке цркве! Или можда није? Или се ви зар смијете изневјерити ономе, који је у првој својсј папској посланици инаугурисао ту обнову и препорођај свега у Исусу Кристу , коју сте мисао и ви прихватили, да њоме усрећите земље хрватске? Не, то ви несмијете. А кад он не иознаје Христа, него само у римокатоличкоЈ цркви , управо једино у себи , онда зар и ваша обнова и препорођај свега у Исусу Кристу незначи удешавање свега ио калуиу римокатоличке цркве ?! Тако ви хоћете да се обнови све у „јавном друштвеном о1сивоту и у земљама хрватским. Али у том животу је и иравославна, или по вама „грчко-источна" црква. Она наравно нема права тежити за обновом и препорођајем јавног и друштвеног нашег живота по калупу својелгу. Не. То је само ваше право. А пошто је и она у животу оном који ви хоћете да обновите и препородите, потпада и она тој обнови и препооођају, наравно ио калуиу вашели То нијесте казали, али то је логична пошљедица онога што сте рекли. Уз то, ви говорите о својим „хисторичким" и