Српски сион
С тр . 232. СРПСКИ
калупу својему. Зову те у бој против нас, чак и у име слуокбеног језика хрватскога! Хоћеш ли им вјеров»ти? Зар их не ћеш запитати: а гдје вам је хрватски језик у најслуокбенијој слуокбп вашој? Та зар има ишта слуокбеније од слуокбе Богу? ГТа што се у тој слуокби не служе језиком хрватскилг? Што вас не дижу у бој против римштине , него вас драже на рођену браћу, да од браке направе небраћу! Кајинову тољагу л/рокње дају ти у руке. Њоме да свалиш у гроб брата својега. Из гроба Авељева није никао благослов за Кајина! Небраћа су ЈосиФа турила у службу Фараону, али је и род њихов постао робљем мисирским . . . Браћо Коренићева, хоћете ли у овај срамни рат, хоћете ли и народ свој хрватски у њ повести? Има већ једно велико православно и сриско гробље. Зове се Жулгберак. Љута рана срцу иравославном и српскол1, али и невоља љута и вјековна срцу хрватсколи Можда ће вам поћи за руком, да створите још које такво гробље. Али и невоља ваша биће тијем љућа и трајнија. Свештеници римокатоличке цркве у народу хрватсколи! Зар вође ваше смију рачунати на то, да сте заборавили на свету истину коју сте у школи научили, а која казује и доказује, да борба криока са крио!сел1 и криока са крстоли помаже до побједе, или бар да даје маха, само некрсту?! Ви знате ко је распирио. енглески деизалг; ви знате одашта су порасла крила њемачком рационализлгу; ви знате шта је грјешан плод криокарских похода/ ви знате шта је направило мост азијатима преко мора у Европу . . . Борба између хришћана није само одвратна, она је најштетнија за само хришћанство. То ви знате врло добро И ипак зар хоћете борбу с нама? Можда вас голица поглед на гробље наше, на гробље братско. Али не дајте се варати. Из таква гробља куља отров, који трује најпрво онога, који јетакво гробље стварао. Не варајте се. На нашем гробу нема за вас среће. На њему ће оргије своје
СИОН Б р . 9.
славити она иста „развратна, безбожна начела и атеизам", против којих би ви хтјели да се сложно боримо, гтошто сте нас најприје убили и закопали ! Умножен и ојачан отров тај у борби нашој, то ће вам бити казна Божја за зло дјело ваше . . .
Али гробље ново, попут окулгберачког тешко ће се данас већ и створити. Кад је ћесарском министру у Напуљу, грофу Ј1ал1бергу постало потребним, да се упути свестрано у одношаје хрватске војничке краЈИне, написао му је његов секретар Ксавер Рајић 1. марта 1781. прикладан за то извјештај. Тај извјештај у рукопису добио сам из пријатељске руке и прочитао сам га. У том извјештају нашао сам нешто и о питању, које мало час дотако.х. Секретар објашњује министру и послове око унијаћења у хрватској војничкој граници. У те послове заплела се и врховна дрокавна власт, а из разлога иолитичких. Лукави, себични, частољубиви и властољубиви људи успјели су иравославни сриски народ онога краја опањкати на Највишел1 мјесту, да је невјеран иријестолу царском, а то невјерство да се потрањује и одржава тиме, што је тај народ исте вјере са Русима. Да би се иријесто царски с те стране осигурао, доказивали су денунцијанти ти потребу, да народу томе треба одузети вјеру његову и свезати га са римокатоличком црквом. Да то доказивање буде саслушано, томе је припомогла околност, што су по ступању Петра III. на пријесто руски, сви предвиђали рат између Аустрије и Русије. Тај рат није смио затећи граничаре као иравославне. Брзо, али мирним путем пошло се на посао. ДроЈсавна власт давала је сретства, са којима су располагали апостоли уније. Сретства пак та била су прорачуната на користољубље људско. Са потписима царских генерала издаване су уиутнице на исилату 50 фор. сваком новолг унијату, обећаване су куће, набављане њиве онима који се поунијате,