Српски сион

Б р . 9.

СРПСКИ СИОН

С тр . 233.

у граничара стварано је увјерење, да његова вјерна и иоокртвогта слуокба пријестолу царском ништа не вриједи , нити му може награду донијети, док се не одрече вјере своје; сваког дана граничар је морао гледати, како обраћеници добивају разне слободе, милоште, унаиређења и иензије , а они који се не ће да обрате, морају да грпе свакојака насиља, запостављања, омаловазкавања и друге разне невоље. Зајамчене повластице православним Србима биле су изиграване, подизање и поправљање храмова отешчавано, вршење богослуокења забрањивано, књше црквене уништаване, вјеровање цензурисано, епископије укидане, свегитенство предавано на милост и немилост, на поругу и злостављање свјетских власти. Грдан новац просипан је, на рачун владара подизане су г\ркве унијатске и ондје, гдје унијата ниједног није ни било, у главном граду (Загребу) отворено сјемениште и т. д. и т. д. И само на тај и такав начин који нам Ксавер описује, створено је гробл>е наше окумберачко ! А може ли се и данас тако радити у држави нашој ? Ко се не боји да се руга закону, ко се не жаца да учини увреду Величанства , тај нека рече да може, а ја мислим и велим да не може. Или можда ви који сте почели да нам гроб копате, смијете можда лрукчије мислити, ако не и говорити?! Објективни секретар гроФа Ллмберга развио је пред њим, на концу говора свог о томе предмету, своје мисли о иогрешности такве политике. Интересом пријестола, вели он грофу, најбоље су осигуране онда, када владар државе, у којој има разних вјероисповијести, не улази у послове богослова, него свима својим поданицима, без обзира на њихову вјероисповијест, поклаља једнаку љубав и непартајично даје свима једнаку заштиту и свима омогућује једнако ужи вање грађанских права, те буде прави отац свију својих поданика, љубљен од свију и вјерношћу свију окружен. На такво схваћање превишње службе у ин-

тересу пријестола владарског, упућује Ксавер и грофа Ламберга. Давно је то било. Али ми данас у нашој држави имамо таква оца, у посвећеној особи витешкога и љубљенога владара и господара Франца-Јосифа I. С највећим поуздањем гледамо ми у Њега , са тврдом вјером у законе по Њему потврђене, сретамо подмуклу објаву рата, па се надамо да нам се данас неће моћи ископати гроб, као што је онај у Жумберку. . .

Уништења се не бојимо. Али, на превелику нашу жалост, рањено је срце и народа сршскога и народа хрватскога. . . Злогука слутња твоја, Ј. Ригеру , обистињава се. . . Ти си рекао. . . Истину си рекао!

Право конкурисања на мјеето пароха и протопрезвитера у митрополији карловачкој. (Одговор г. уреднику „Српског Сиона"). Хтјели сте да Вам одговорим на нека питања, не знам да ли Ваша, или Вама стављена. Стилизација тих питања дала ми је повода да посумњам, е су иста стављена поводом неког конкретног и епецијалног елучаја. Погато немам воље мијешати се у такве случајеве, одустао сам од одговарања на постављена питања, него ћу мјесто тога покушати изнијети одредбе рескримтуалне о конкурисању на мјешо иароха и иротоирезвишера, исиишаши смисао тих одредаба и установиши, какву исте важшЛш имају, с погледом на све оно, што је у питању права конкурисања и питања која су с тим у свези, касније створено. А како се постављена питања у главном бага тога предмета дотичу. моћи ће се из закључака, до којих ћемо расправљањем овим доћи, извести и одговор на та Ваша питања.

Карловци на Ђурђевдан Ј904. Ј. ВуЧКОЕИ®,